Монументи

Пројекта изградње Трга партизана у Ужицу предвиђао је рушење постојеће Житне пијаце са околним објектима који су се налазили на том простору. Ради изградње Трга порушено је 70 стамбених зграда са 121 корисником станова и 405 чланова породице, као и 51 пословна просторија. Ради регулисања овог питања, за пресељење и смештај станара са Трга изграђен је 121 стан. У току рушења Житне пијаце и околних објеката срушене су и радње: Градељевић Слободана, кројача, Јовичић Милоја, Вукашиновић Зора, вуновлачара, Николић Михаила, бравара, Зорзић Петронија, бравара, Максимовић Предрага, опанчара, Бакић Петра, опанчара, Ђорђевић Љубисава, вуновлачара, Вранешевић Косте, бојаџије, Даничић Драгољуба, опанчара, Маријановић Радослава, бојаџије, Миловановић Драгисава, бојаџије,Николић Драгог, адвоката, Гардић Милана, кројача, кројачка радња Дрндаревић Добриле, Берберско фризерска задруга, Трговинске радње „Технометал“, „Вартекс“, „Универзал“, „Деликатес“, Занатска радња „Металац“.

Пословне просторе, који су се налазили на простору Житне пијаце, имали су: Савез глувонемих и слепих, Предузеће „Кожа“ Крагујевац, канцеларија Месне задруге, Добровољно ватрогасно друштво,Ватрогасно одељење, Срески суд, Комунална банка среза, предузеће „Гранит“, биоскоп „Златибор“, Привредни суд, Управа прихода, Канцеларија ратних војних инвалида, Антитуберкулозни диспанзер и Шах-клуб.

Робна кућа, чији је инвеститор било Трговинско предузеће „Теразије“ из Ужица, започета је са градњом 28. мај 1959. године, а завршена 10. јуна 1961. године. Унутрашње уређење Робне куће радио је архитекта Владета Максимовић. Отворена је 15. јула 1961. Стамбена зграда изнад Робне куће, на западној страни Трга започета је 1.јуна 1959. године, а завршена 21. маја 1961. године.

На месту где се градила зграда Команде војног гарнизона, потоње Поште, октобра 1961. године порушене су куће које су биле у власништву Вука Остојића, Јова Радоњића, Вранић Милоја, Бошковић Софије и Ане Захарић. На месту изградње стајао је један бор који су, због његове старости, инвеститори радова намеравали да сачувају. Причало се да је пројекат претрпео измене како би се бор сачувао и да је за његово очување, како су писале „Вести“ од 6. фебруара 1964, утрошено осам милиона динара. Бор је и поред напора да буде исељен, остао и како су се куће око њега рушиле и бетонска зграда почела да га опкружује, тако је савенуо. Управо на том месту, где је бор стајао, за време НАТО бомбардовања 1999. године пала је бомба која је уништила зграду главне поште у Ужицу.

Свечано отварање Трга партизана, у оквиру прослава јубилеја двадесетогодишњице Устанка народа Југославије, је почело 3. јула 1961. године, када је подпредседник Савеза извршног већа, Александар Ранковић, открио споменик Јосипу Брозу Титу. Свечаности су прсуствовали државни званичници, представници СПЦ и исламске верске заједнице и већи број истакнутих јавних и културних радника. Прослави су присуствовали и шефови дипломатских мисија акредитованих у Београду и страни војни аташеи, тачније амбасадори 24 земље и отправници послова 15 држава.

Из иностранства су допутовале делегацијe Алжира, Бугарске, Француске, Финске, Гане, Грчке, Индонезије, Италије, Либерије, Малија, Мађарске, Нигерије, Пољске, Румуније, Сјера Леоне, Совјетског Савеза и Уједињених Арапских Република. Све те личности и догађаје пратло је бурним оком 200 домаћих и страних новинара.

Литература:

ЦАР&ГРАДСКИ МЕМЕНТО, Жељко Марковић, ИАУ, Ужице 2008.