Монументи

СПОМЕНИК ИЗГИНУЛИМ РАДНИЦИМА ФАБРИКЕ ОРУЖЈА

22. новембра 1941. године, у Фабрици оружја и муниције у Ужицу, која је, у првој половини октобра 1941, била смештена у подземним просторијама трезора Народне банке Краљевине Југославије, догодила се трагична експлозија у којој је изгинула читава смена радника и цивили затечени у склоништу.

По уласку партизанских снага у Ужице, 24. септембра 1941. године организована је производња у предратној Фабрици оружја и муниције у Крчагову. Честа немачка бомбардовања Фабрике онемогућавала су производњу. По наређењу Врховног штаба, Фабрика је прасељена на више места у граду. Машине једног дела муницијског одељења и алатница смештене су у првој половини октобра 1941. год. у подземне просторије изграђене непосредно пред почетак Другог светског рата за потребе трезора Народне банке Краљевине Југославије. Производња је организована у три смене. Од радника Фабрике оружја и муниције формирана је партизанска чета која је била у саставу Радничког батаљона УПО. Подземни тунели су по замислима инж. Владимира Смирнова адаптирани за потребе Фабрике (десни тунел) и као цивилно склониште (леви тунел). Простор попречног тунела коришћен је за смештај материјала и производа Фабрике. Партизанска фабрика оружја и муниције радила је до 22. новембра 1941. када се догодила експлозија.У спомен на изгинуле раднике у партизанској фабрици оружја и муниције подигнута су два споменика.

Један споменик је постављен на крају десног подземног тунела где је радило муницијско одељење Партизанске фабрике оружја и муниције. Посвећен је радницима овог одељења погинулим у експлозији 22. новембра 1941. године. Споменик се састоји од мреже металних шипки на којима су фиксирани оригинални делови оружја и миниције деформисани у наведеној експлозији. Споменик је рад београдског вајара Небојше Митрића, а откривен је 3. јула 1961. године.

Други споменик је постављен у парковски простор Музеја, између два подземна тунела а посвећен је грађанима и радницима погинулим у експлозији у "трезорима" 22. новембра 1941. године. Основу споменика чини плато од камених мрко сивих квадера и плоча. На средишњем делу платоа уграђена су, један уз другог, три бронзана крака неједнаке висине који се постепено при врху раздвајају симболизујући почетак и ширење експлозије и тело погинулог грађанина. Споменик је дело Бориса Анастасијевића, вајара из Београда, а откривен је 3. јула 1961. године.

Литература:

Културно-историјско споменичко наслеђе Титовог Ужица, др Живота Марковић, Ангелина Станимировић, Ужички зборник 19;