Монументи

СПОМЕНИК НА САРИЋА ОСОЈУ

Крај пута Царина - Сарића Осоје, налази се споменик до скора непознатом припаднику Војске Краљевине Југославије, који је 15. априла 1941. године погинуо у борби против Немаца бранећи град Ужице. На месту где је непознати војник уништио немачки тенк и погинуо, 14. априла 1974. године подигнут је споменик.

Ужице се, 15. априла 1941. године, као један од ретких градова у Краљевини Југославији, у коме није била истакнута бела застава, супродставило немачкој Осмој тенковској дивизији. Када су се први немачки тенкови спуштали низ Сарића Осоје изјутра 15. априла, дочекани су бомбама. На месту покрај пута Царина-Сарића Осоје, један, до скора, непознати војник Војске Краљевине Југославије, из заседе је скочио на први немачки тенк који се кретао низ пут и убацио бомбу у отвор уништивши и тенк и посаду. Само неколико секунди касније војник је био покошен митраљеским рафалом из другог тенка.

70 година од Априлског рата, а 37 година од подизања споменика Незнаном јунаку, захваљујући листу „Вести“ од 15. априла 2011. године, Ужичани су сазнали, да непознати јунак, који је бранио наш град од окупатора и овде погинуо, није више непознат. Сазнало се да је незнани јунак Милоје Зечевић, родом из села Липовца код Тополе, учесник Првог светског рата, велики патриота и родољуб. У току Априлског рата је мобилисан и био је наредник Осме против-тенковске базе Војске Краљевине Југославије, који је са својом јединицом бранио град Ужице 15. априла 1941. године.

Драгоцену помоћ у откривању идентитета незнаног јунака пружио је свештеник у пензији, Драгомир Видић, који је годинама сарађивао са својим колегом, свештеником Радмилом Стефановићем из Шумадије. Он му је рекао да је незнани јунак Милоје Зечевић и да је он стриц проф. др Миодрага Зечевиће, председника Републичког одбора СУБНОР-а Србије. Др Зечевић је проти Видићу исприачао да је његов стриц 1941. године мобилисан као војни обвезник. Као командир једне јединице, на прилазу Ужица, бранио је подигнуте препреке на путу. Када су немачки тенкови прегазили постављену препреку он је са противтенковском мином скочио на први тенк и уништио га али и изгубио свој живот. Немачке јединице са којим је дошло до сукоба припадале су Вермахту, а не СС јединицама и после освајања Ужица вратили су се и са војничким почастима сахранили храброг југословенског војника. Тако се коначно сазнало за идентитет овог јунака.

Литература:

Културно-историјско споменичко наслеђе Титовог Ужица, др Живота Марковић, Ангелина Станимировић, Ужички зборник 19