Спомен бисте Ужица

Радован Драговић (1878-1906), је био истакнути вођа социјалистичког радничког покрета у Србији и један од оснивача Српске социјалдемократске странке чији је био секретар, а затим и председник до смрти. Умро је и сахрањен у Београду. Биста Радовану Драговићу постављена је у Малом парку 30. априла 1957. године у оквиру обележавања 60-годишњице међународног празника 1. маја. Биста је рад Стевана Боднарева.

Душан Поповић (1884-1918) био је новинар, публициста, један од оснивача радничког покрета у Србији и секретар Српске социјалдемократске странке. Умро је у Лондону 8. новембра 1918. године и сахрањен на лондонском гробљу Хајгет. У време обележавања 40-годишњице од оснивања КПЈ посмрти остаци Душана Поповића пренети су у земљу и сахрањени у Београду 5. децембра 1959. године. Спомен-биста је постављена у Малом парку 30. априла 1957. године и рад је Олге Јеврић, вајара из Београда.

Димитрије Туцовић (1881-1914) био је идеолог, организатор и вођа радничког покрета у Србији до Првог светског рата. Погинуо је током операција Колубарске битке на положају Враче брдо код Лазаревца 20. новембра 1914. године. Посмртни остаци пренети су и сахрањени у Београд. Спомен-биста је постављена у Малом парку 30. априла 1957. године. Иначе још једна биста Димитрија Туцовића постављена је у парковском делу штампарије "Димитрије Туцовић" 15. септембра 1976. године, у оквиру обележавања 30-годишњице рада ове штампарије.

Душан Пурић (1873-1914) је био потпуковник српске војске (постхумно унапређен у чин пуковника). Учесник је Балканских ратова. У Првом светском рату Пурић је командовао Четвртим пуком "Стеван Немања" у саставу Ужичке војске која је у садејству са Црногорско-санџачком војском извршила продор преко Дрине. Истако се у борбама на Мачковом камену где и гине. Постхумно је унапређен у чин пуковника због успешног командовања и показаној храбрости у одбрани отаџбине.

Вукола Дабић (1902-1941) је био машински бравар, предратни партијски и синдикални радник, командант ослобођеног Ужица 1941. године. Тешко рањен и опкољен од окупатора извшио самоубиство у Буару 13. децембра 1941. године, а затим спаљен на Доварју. Спомен-биста је рад Милуна Мирића, академског вајара из Београда и постављена је 7. јула 1959. године, у синдикалној сали Текстилног завода "Цвета Дабић". У оквиру обележавањ 85. годишњице Текстилног завода "Цвета Дабић" и дана Радне организације 14. новембра 1983. године биста је измештена на скверу преко пута главног улаза у Текстилни завод. Данас се налази у парку испред Комаде гарнизона, на Тргу Светог Саве.

Коста Тодоровић (1882-1914) је био српски војник, мајор и командант Златиборског добовољачког одреда у саставу Ужичке војске. Када је након атентата на Франца Фердинанда објављен рат Србији, Коста се јавља у штаб Ужичке војске. Међутим, он по својој молби образује герилску чету и одлази у помоћ браћи са друге стране Дрине. Ту долази до жестоких борби са непријатељем у којој се Коста Тодоровић истиче као и небројано пута до тада. Међутим, у борбама са Аустријанцима, око Сребренице на Караџића брду, он бива тешко рањен и заробљен од стране Аустријанца који га 14. септембра 1914. живог спаљују заједно са његовим саборцем Јованом Живановићем. Споме-биста је постављена 19.маја 2000. године у парку на тргу Светог Саве.

Михаило Миловановић (1879-1941) је био сликар, вајар и писац. Миловановић је дипломирао 1909. године на ликовној Академији у Минхену, а у земљу се вратио на почетку Балканских ратова 1912. године као добровољац. Почетак I светског рата је дочекао на усавршавању у Прагу био ухапшен и после бекства из прашког затвора, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији и са српском војском преживео њену голготу. Носилац је Албанске споменице, Ордена Светог Саве и ордена Југословенске круне III степена. Партизани су га стрељали у Ужицу крајем новембра 1941. године, под оптужбом да је шпијун.

Јосиф Јехлича (1891-1986) је био професор физичке културе, оснивач Сокола у Ужицу и иницијатор за изградњу Соколског дома у Ужицу. Јосиф Јехличка, као двадесетогодишњак, био је један од неколицине професора физичке културе који су из Прага дошли у Србију 1911. године, када су започели организовани развој физичке културе и соколског покрета. Јехличка је био најзаслужнији што је 1934. године Ужице добило прелепо здање Соколског дома, које је срушено седамдесетих година прошлог века, приликом изградње пруге Београд - Бар. На ужичком тргу Светог Саве, постављена је биста Јосифа Јехличке, који је до пензионисања 1958. године, као професор у Учитељској школи и Ужичкој гимназији, извео 47 генерација ученика, међу којима су и многи успешни спортисти.

Милутин Ускоковић (1884-1915) био је књижевник, писац, књижевни приповедач. Рођен у Ужицу, на Липи, 4. јуна (по старом календару) 1884. године. После завршених шест разреда гимназије, колико је имала ужичка Реалка крајем деветнаетог века, Ускоковић је пешке отишао из Ужица у Београд да би наставио школовање. У Београду је завршио седми и осми разред гимназије и студије права. Три године је провео у Женеви, где је 1910. године одбранио дисертацију из међународног права о царинама и стекао титулу доктора правних наука. Споме-биста је рад Милана Верговића. Првобитно је била постављена у Великом парку 14. новембра 1956. године, да би, после 20 година, тачније новембра 1985. године била постављена на Липи у близини Ускоковићеве родне куће, поред музичке школе "Војислав Лале Стефановић".

Душан Јерковић (1914-1941) је био учитељ, учесник Априлског рата, командир Прве рачанске чете ужичког НОП одреда и командант ужичког НОП одреда. Погинуо је у борби против Немаца на Кадињачи 29. новембра 1941. године. Посмртне остатке окупатор је пренео у Ужице и спалио на Доварју половином децембра исте године. Сахрањен на партизанском гробљу на Доварју. За народног хероја проглашен 25. септембра 1944. године. Спомен-биста је рад Милана Верговића, академског вајара из Београда и постављена је 29. новембра 1959. године у дворишту Основне школе "Душан Јерковић",

Радоје Марић (1920-1941), је био пушкарски радник Фабрике оружја и муниције у Ужицу пре рата, секретар Окружног комитета СКОЈ-а за округ ужички. Убијен у току радничких демонстрација у Ужицу 1. јануара 1941. године. Сахрањен је у родном Добродолу. Спомен-биста је рад Бранка Тијанића, академског вајара из Ужица и откривена је 24. септембра 1984. године испред Средње школе "Радоје Марић" (данас Техничка школа Ужице) у Ужицу.

Андрија Ђуровић (1916-1941) је био металски радник, политички комесар партизанске милиције у Ужицу и командант Радничког батаљона Ужичког НОП одреда. Погинуо је у борби против Немаца на Кадињачи 29. новембра 1941. године. Спомен-биста је рад Василија Ђуричића, наставника ликовног васпитања Основне школе "Андрија Ђуровић" и постављена је у дворишту ове школе 29. новембра 1947. године. Данас школа носи назив "Прва основна школа краљ Петар Други".

Цвета Дабић (1911-1943) је била текстилна радница, партијски и синдикални активиста, члан ОК КПЈ за Ужице, одборник НОО у слободном Ужицу у јесен 1941. године. Убијена у логору на Бањици у Београу 7. јуна 1943. године. Спомен-биста је рад Милана Верговића, академског вајара из Београда и постављена је 7. јула 1959. године, у синдикалној сали Текстилног завода "Цвета Дабић". У оквиру обележавања 85. годишњице Текстилног завода "Цвета Дабић" и дана Радне организације - 14. новембра 1983. године, била је премештена и постављена на сквер преко пута главног улаза у Текстилни завод, где се и данас налази.

Нада Матић (1924-1944), је била ученица Учитељске школе, омладински руководилац у Ужичком НОП одреду 1941. године, борац, болничарка и на крају заменик политичког комесара треће чете 4. батаљона Друге пролетерске НОУ бригаде. Смртно рањена у борби против Бугара, испод планине Радочела на Ибру, 1. априла 1944. године, а умрла 30. маја исте године у Црној Гори. После рата посмртни остаци су пренети у Ужице и сахрањени на Партизанском гробљу. За народног хероја проглашена 6. јула 1953. године. Спомен-биста је рад Милана Верговића, академског вајара из Београда и откривена је 22. маја 1961. године у дворишту Основне школе која носи њено име.

Петар Ћеловић (1880-1924) је био часовничар, председник комунистичке општинске управе у Ужицу 1920-1921. године. Спомен-биста је рад Мирослава Протића, академског вајара из Београда и постављена је, септембра 1980. године у холу зграде Скупштине општине Титово Ужице у оквиру обележавања 60. годишњице оснивања КПЈ и 60. година од победе Комунистиче партије на општинским изборима. Током 1984. године биста је измештена и постављена у парковском делу тадашњег трга Слободан Пенезић Крцун (данас трг Светог Саве).

Никола Тесла (1856-1943) је био један од најпознатијих српских и светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обрнуто магнетно поље, асинхрони мотори, синхрони мотори и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области редгенских зрака. Његов систем наизменичне струје је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима, а по његовим приципима је изграђена прва таква хидроцентрала у Србији и то у Ужицу. Спомен-биста је постављена у дворишном делу Хидроцентрале на Ђетињи.