Монументи
ЛАПИДАРИЈУМ АНТИЧКИХ СПОМЕНИКА
Антички споменици и архитектонска пластика изложени у лапидаријуму Народног музеја у Ужицу припадају другој половини II века, III и првој половини IV века.
Изложени споменици потичу са терена из околине Косјерића, Пожеге, Ужица, Нове Вароши и Пријепоља.
У античком периоду територија на којој су нађени ови антички споменици улазила је у границе источне провинције далмације.
Прва сазнања о споменицима са овог терена добијена су од истраживача друге половине XIX века. истраживања током XX века на овом подручју настављена су археолошким рекогносцирањем и реализацијом више пројеката који су обухватили систематско ископавање на античким локалитетима.
Резултати ових дугогодишњих истраживања открили су бројна античка налазишта и обогатили античку збирку народног музеја у ужицу са карактеристичним облицима надгробних споменика за источну провинцију далмацију и вотивним споменицима на којима су сачувани значајни натписи, затим слободним фигурама лавова и ређим налазима архитектонске пластике.
У лапидаријуму народног музеја у ужицу изложена су 23 надгробна и вотивна споменика, слободне фигуре лавова, коринтски капител и фрагменти мермерних античких стубова.
Карактеристичан и бројан облик надгробних споменика у античком периоду представљају стеле.
На стелама из тубића и врањана у троугаоном забату у средишњем пољу представљен је далматински коњаник у угловима су акротерије. На стели из врањана у средишњем пољу представљена су попрсја покојника и испод обредна сцена приношења жртве. као симболи домаћег култа на бочним странама стеле налазе се представе змија.
Други карактеристичан облик надгробних споменика представљају коцке које имају представу на три стране споменика на споменицима су представе покојника са породицом, обредне сцене, религијске представе и често представа коњаника.
Богата иконографија на надгробним коцкама драгоцена је за проучавање карактеристика портрета, фризуре, одеће, накита, обичаја, веровања и религије. могућност свеобухватности истраживања од великог је значаја у проучавању карактеристика традиционалне културе у римским провинцијама и утицајима римске културе. ова истраживања доприносе ближој интерпретацији процеса романизације код аутохтоног становништва на овим просторима.
Трећи карактеристичан облик надгробних споменика представљају надгробни ципуси. овај облик споменика издваја се својом монументалношћу. најчешће ципуси са ових простора имају добро сачувану у рељефу представу фригијског божанства атиса као на ципусима из јежевице и ужица, док је на једном ципусу из ужица на бочној страни представљено дрво, што је реткост и представља локално обележје. на надгробним ципусима у оквирним пољима на споменику налазе се различити биљни мотиви као што су лозица, акантус, бршљан, винова лоза, биљне чашице, гирланде.
Лавови симболизују оријентална божанства, симболи су ватре и сунца, снаге и моћи.
Разликују се фигуре са карактеристикама изузетне израде у провинцијској римској уметности и фигуре са рустичном израдом.
Жртвеници изложени у лапидаријуму имају добро сачуване натписе који су посвећени врховном римском божанству јупитеру( жртвеник из ужица) и оријенталном божанству митри ( жртвеници из јежевице и биоске). на жртвеницима посвећеним богу митри у натпису се налази карактеристична формула (in victo deo) .
Архитектонска пластика која се налазила на репрезентативнијим античким сакралним објектима, у лапидаријуму је представљена налазима коринтског капитела који потиче са римске некрополе у коловрату код пријепоља и два стуба делимично сачувана, израђена у црвенкастом веома декоративном мермеру за које се предпоставља да потичу са терена биоске.
Вотивни и надгробни споменици , слободне фигуре лавова и архитектонска пластика, изложени у лапидаријуму народног музеја у ужицу веома су значајна археолошка, епиграфска, иконографска и историјска грађа за проучавање социјалних и друштвених карактеристика становништва, у источној провинцији далмацији у периоду II – IV века, његове етничке припадности, духовне културе, веровања и религије и културних утицаја који долазе са стране.
Извор: Народни музеј Ужице
