Културна добра

УЖИЧКА ГИМНАЗИЈА

Ужичка гимназија је једна од најстаријих средњих школа у Србији. Грађена је по пројекту Венцеслава Чихака и најпре је имала приземље и спрат и била лоцирана на тадашњем тргу Светог Ђорђа (данас трг Светог Саве). Грађевинске радове изводио је предузимач Лука Милетић. 29. јула 1891. године, на свечан начин положени су темељи гимназијске зграде. Дописник београдског „Одјека“ послао је опширан извештај из Ужица у коме се говори да је град украшен заставама, куће окићене цвећем, а народ у свечаном оделу у поворкама долази на градилиште. Брујање звона са цркве и пуцњи прангија са Забучја и Доварја огласили су почетак свечаности. Приликом полагања темеља Реалке говорили су директор Гимназије Петар Живковић и народни посланик прота Милан Ђурић. Зграда је завршена 7. октобра 1893. године. Просторно, архитектонски и естетски била је једна од најлепших зграда те врсте не само у Ужицу већ и у унутрашњости земље.

У току 1924. и 1925. године на згради је подигнут још један спрат. Радове је изводило предузеће "АТЛАНТ" из Београда и њихов предузимач Иван Грбац.

У време Ужичке републике 1941. године зграда је служила за потребе смештаја партизанских јединица и рањеника.

У унутрашњем и спољном делу зграде постављене су четири спомен-плоче, различитог садржаја:

1.Спомен-плоча од белог мермера, постављена је на степеништу између првог и другог спрата, на којој су уклесана имена 28 ученика и 5 професора, погинулих у ослободилачким ратовима 1912-1918. године. Спомен плочу је радио Михаило Миловановић академски сликар и вајар из Рибашевине.

2. Спомен-плоча од белог мермера, постављена је на степеништу између првог и другог спрата, на којој су уклесана имена 79 ученика и 2 професора, погинула у НОР-у 1941-1945. године. Плоча је постављена 1953. године.

3. Спомен-плоча од белог мермера, постављена на фасади зграде, десно од главног улаза, посвећена Миодрагу Миловановићу Луну, ученику ове школе од 1933 до 1941. године. Лик Миодрага Миловановића Луна, рађен у бронзи, дело је Милана Верговића, академског вајара из Београда. Плоча је постављена 27. априла 1959. године на 15-годишњицу Лунове погибије.

4. Спомен-плоча од белог мермера, постављена на фасади зграде, лево од главног улаза, 5. новембра 1966. године. Текст плоче рађен је од слова изливених у бронзи, на српском и словеначком језику и указује да је у овој згради, 5. новембра 1941. године, формирана Словеначка партизанска чета "Иван Цанкар". Решење спомен-плоче дао је Милан Верговић, академски сликар из Београда.

Литература:

Културно-историјско споменичко наслеђе Титовог Ужица, др Живота Марковић, Ангелина Станимировић, Ужички зборник 19

Били су ученици Ужичке гимназије:

Душан Поповић, Димитрије Туцовић, Љубомир Стојановић, Милутин Ускоковић, песник Милош Перовић, свештеник и писац Тадија Костић, фолозоф Драгиша Ђурић, Здравко Поповић, Милош Т. Јањушевић, академик Недељко Дивац, академик Миладин Пећинар (инжењер хидротехнике), академик Данило Рашковић, професор механике-физичар Кирило Савић, политичар Слободан Пенезић Крцун, песник Славко Вукосављевић, вајар Милан Верговић, академик Зоран Герзић (хирург) , академик Љубомир Симовић, песници Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић и Радомир Антић...