Културна добра

СТЕФАНОВИЋА КУЋА (МУЗИЧКА ШКОЛА "ВОЈИСЛАВ ЛАЛЕ СТЕФАНОВИЋ")

Овај објекат је грађен у периоду од 1934. године до 1936. године као приватна зграда за потребе породице Малише Стефановића, учитеља из Ужица. Кућа има приземље и спрат и грађена је по пројекту Ужичанина Миладина М. Прљевића, стално настањеног у Београду. У периоду ослобођеног Ужица 1941. године, током месеца новембра, у кући се налазио и радио Главни НОО Србије чији је председник био Драгојло Дудић. Зграда је обележена спомен-плочом постављеном 1952. Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС Србије из Београда, број 533/49 од 29. априла 1949. године зграда је стављена под заштиту државе. За непокретно добро од изузетног значаја проглашена је 1979. године (Сл.гласник СРС, број 14. од 7. априла 1979). Од 1979. године партерни део зграде дат је за потребе школе за основно музичко образовање "Петар Коњовић" а спрат је остао у власништву Војислава Стефановића, пензионера из Београда, сина Малише Стефановића. Захваљујући господину Војиславу Стефановићу, школа је увећала и број школских инструмената. Након смрти Стефановића, а по његовој жељи, школа је добила и просторије на горњем спрату зграде, чиме су услови за рад школе додатно побољшани. У знак захвалности према племенитом донатору, школа од 2007.године носи име "Војислав - Лале Стефановић", а Општина Ужице је финансирала издавање монографије “Породица Стефановић – задужбинари града Ужица” (аутор Д. Дрндаревић).

Литература:

Културно-историјско споменичко наслеђе Титовог Ужица, др Живота Марковић, Ангелина Станимировић, Ужички зборник 19