Културна добра

ПРВА ОСНОВНА ШКОЛА

Министарство просвете одобрило је 30. децембра 1881. године ужичкој општини да може подићи школску зграду на плацу “Медреса” за који се определила стручна комисија. У том циљу Општински суд се обратио Окружном начелству с молбом да окружни инжењер Лука Ивковић изради план зграде у коме треба предвидети шест учионица и стан за послужитеља.

Неочекивано, у јеку партијских борби између радикала и напредњака избија спор око локације школског здања. Окружно начелство на челу са Милованом Браловићем одлучно се супроставило намерама радикалске општине на челу са Мићом Јованчевићем. Полицијска власт је забранила изградњу школе на плацу “Медресе” уз образложење да је то место мочварно, подложно поплавама, да је близу кафане и сточне пијаце. Као разлог наведено је да поред “Медресе” пролази главна улица која је повезана са комуникацијом за Босну. Као што се и очекивало, школски надзорник Михаило Ђуровић дао је подршку Окружном начелству. Он је предложио да се нова школа зида у Међају с десне стране Ђетиње као “дивном месту”. Ђуровић је чак сматрао да су се општинари при избору места за школу руководили личним интересима. Наводно, желели су да повећају вредност својих плацева лоцираних код “Медресе”.

После две године Министар просвете и црквених дела Стојан Новаковић 23. децембра 1883. даје одобрење да се основна школа сазида на месту које изабере стручна комисија, а према плану одобреном од Министарства грађевина. Међутим, ускоро је дошло до смене окружног начелника. Уместо Милована Браловића, у Ужице је дошао Луњевица. Усвојено је мишљење општине да се школа подигне код “Медресе”, на Доњој чаршији. Лицитација је спроведене 12. априла 1884. године, предрачунска вредност овог грађевинског објекта износила је 30.981 динара. Објекат је изграђен 1884. године. Ова, за оно време, импозантна зграда имала је 6 учионица 2 канцеларије, кухињу за ученике и подрум. На главном улазу уграђена су два декоративна стуба од гранита црвене боје. На крову је био смештен дрвени торањ са школским звоном које је обележавало почетак и крај часа.

Школа је 1932. године добила спрат и име Основна школа „Краљ Петар II“.

Школска зграда у време ратова служила за смештај разних војски - у Првом светском рату Аустро-Угарске, а у Другом светском рату углавном окупаторске Немачке (краће време крајем 1941, за време „Ужичке републике“ зграду су користили партизани). У тим временима учитељи су често морали да држе наставу по приватним кућама.

Школске 1955/56. године школа из основне прераста у осмогодишњу и добија ново име по бившем ученику Андрији Ђуровићу, команданту Радничког батаљона Ужичког НОП одреда који је погинуо у борби против Немаца на Кадињачи 29. новембра 1941. године. Од тада се школа зове Осмогодишња школа "Андрија Ђуровић“ у Титовом Ужицу.

У школској 2004/5. школи је враћено име које је носила раније. Школа се од тада па до данас зове „Прва основна школа краља Петра Другог“.

Литература:

Др Стеван Игњић, Основне школе, Историја Титовог Ужица I, Титово Ужице 1989.