Културна добра

Манастир Рујан


Манастир Рујан се налази у селу Врутци, 17 км удаљен од Ужица, на левој обали истоименог језера. Манастир је подигнут током 15. или почетком 16. века, посвећен је Светом великомученику Георгију. О изградњи манастира као и о ктитору не постоје списи. Манастир је 1576. године спаљен од стране Османлија. Том приликом монаси су побегли у манастир Рача, на Тари. О том периоду историје засигурно се зна да је у манастиру 1529. године почела са радом ПРВА штампарија, као и да је монах Теодосије, игуман манастира, 1537. године штампао ПРВУ књигу на територији данашње Србије – Рујанско Четворојеванђеље.


Нажалост у Србији се не налази потпун примерак овог Јеванђеља, јер је 1941. године током бомбардовања Народне библиотеке у Београду уништен, један одломак од 92 листа се чува у архиви САНУ-а. У Руској Националној библиотеци у Санкт Петербургу се такође не налази цела књига, већ 296 листова. Чеси су имали ту срећу да једини целовит примерак буде у Националној библиотеци у Прагу (300 листова). Темељи манастира били су видљиви све до 1986. године, када су остатке првог манастира потопиле воде вештачког језера Врутци.


План за изградњу новог манастира настао је 2003. године. Епископ жички Хризостом Столић је дао благослов о његовој обнови, исте године усвојен је архитектонски план. Локација манастира је у близини старог, на узвишењу изнад језера. Манастир има изглед средњовековне базилике што га чини јединим таквим у Епархији жичкој, један носећи стуб налазио се и у средњовековном манастиру (крајем 19. и почетком 20. века тај стуб красио је улаз у најстарију Основну школу у Ужицу, „Прву основну школу краља Петра Другог“), звоник у облику светогорских пиргова (донацију за изградњу дао је Драган Анђић, родом из Врутака), док је у доњем делу порте изграђен конак. Изградња манастира трајала је од 2004. до 2006. године. у току је прикупљање новчаних средстава како би манастир био осликан. Неизоставан дао овог плана је наравно и споменик посвећен монаху Теодосију, испред ког се налази Јеванђеље. По својој жељи иако се упокојио у Краљеву, у порти манастира сахрањен је блаженопочивши епископ жички Хризостом Столић. Занимљив податак је да се и данашњи игуман манастира зове Теодосије.


Две верзије имена манастира:


  • Рујан – боја цигле којом је манастир обложен је црвене баш као и боја истоимене биљке, која расте у кањону реке Ђетиње.

  • Рујно – као и већина манастира из тог периода могуће је да је и овај добио име по крају који се у турским списима из 15. И 16. Века помиње као Рујно.


Оба имена су примењива у народу.