Културна добра
КАСАПЧИЋА МОСТ
Овај мост био је више од три века симбол Ужица. Подигао га је Мехмед бег Касапчић 1627/28. Срушен је приликом повлачења Немаца из Ужица 16. децембра 1944.године.
Детаљан опис овог моста сачуван је у архиви грађевинског факултета Универзитета у Београду, у светосавском тематку пок. проф. Ђ. Мијовића из 1900. године. Аутор је испитивао мост и оставио његове мере. Мост је био дуг 54м, а широк 4,25м. Ширина коловоза износила је 3,65м. Са сваке стране пешачка стаза била је широка 30 цм. Мост је имао пет отвора различите величине и то (идући с десна у лево): Први отвор 7, 40 м, други 9,70 м, трећи, највећи 10,40 м, четврти 8,20 м и на крају пети 5, 30 м. Средњи стубови, сем трећег, "дебели су" по 2,40 м, а "дебљина" трећег стуба износила је 2,70 м.
Мост је имао ледобране у конструктивној вези са стубовима. По облику су им доњи делови призматичног, а горњи пирамидалног облика. Сводови су били израђени од правилно отесане сиге. Са сваке чеоне стране свакога свода налази се по један завршац од кречњака. Сводови су по облику готски, образовани од два кружна лука. Највећи свод је "дебео" 0,50 м, а остали по 0,44 м. И чеони зидови имали су венац од профилисаног кречњака.
У Народном музеју у Ужицу чува се поломљена плоча са турским натписом на мосту. Турски путописац Евлија Челебија који је био на пропутовању кроз Ужице 1664. превео је натпис на оригиналној плочи:
„Мехмед бег се приближио милости Творца,
Свет се испуни његовим красним именом.
Видевши га у употреби(мисли на мост) изрече му датум молитвеник:
‘дивну ли ћуприју саградисмо- благослови је боже’
1037. године“
Други превод дао је Глиша Елезовић. Он гласи:
Мухамед бег био је близак милости Божијој.
Његовим ... испуњена су сва побожна уста-
Подигавши овај јединствени мост рече:
„Људима свег света нека буде један диван пут“.
Велики боже! Од Тебе се иште:
Да ово добро дело буде примљено пред Твојим престолом.
Видевши богомољац „Железар“ изрече му датум:
„Да красна ли моста начинисмо!- Благослови га, Боже“
Аутор: Радивоје Папић
