Шта то уради?
Слободн Пенезић Крцун, некадашњи начелник Озне и бивши председник Извршног већа Србије, погинуо је пре више од 50 година, у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали у близини села Шопић код Лазаревца. Кренули су на среску конференцију Савеза комуниста Србије.
Званична верзија о трагичном удесу никда није прихваћена, већ влада уверење да је саобраћајну несрећу вешто испланирао Јосип Броз Тито. Познат је и виц у којем Тито, када му саоштавају да је Крцун погинуо, погледавши на сат пита: "Шта, већ је пола два?"
Према званично спроведеној истрази, његова нова кола, која су му додељена непосредно пред полазак, због велике кише проклизала су по блату, услед чега је возач изгубио контролу над возилом које је слетео са пута, и при брзини од 130 км на сат ударило у дрво.
Да има основа да се сумња у званичну верзију, показали су догађаји поводом двадесетпетогодишњице Крцунове смрти, крајем осамдесетих. Тада се повела велика полемика у јавности да ли је то била саобраћајка или је намештено убиство. Занимљиво је да је начелник саобраћајне полиције СУП Београд Славко Ристић, који је потписао саопштење комисије која је извршила увиђај на месту Крцунове погибије, авгиста 1990. променио исказ и тврдио да то није била саобраћајна несрећа и да је извештај монтиран.
- Записник сам потписао јер сам морао. Свестан сам да је то наређење одозго. Све је било унапред срочено, а слупана кола одвезло је 12. управа, тврдио је Ристић.
Комисија Војнотехничког института је приликом прегледа остатака возила константовала да је оштећена полуосовина задњих погонских точкова, која је настала услед покушаја насилног одвртања полуосовине пре удеса, "наводе на сумњу да диференцијал и пре удеса није био испрван". Не постоји писани траг да је неко нешто радио са полуосовинама, а нов аутомобил не излази из Фабрике са оваквим оштећењима.
Последњи Крцунов сусрет са Титом описује у свом раду историчар Венцеслав Глишић. Он наводи да је Тито 1963. позвао Крцуна на Брионе и да му је овај тада рекао да је некоректан према Србима последњих година и да их удаљава од себе и упитао како то да су му сумњиви сви Срби истакнути ратни комаданти. Тито се наљутио и хтео да се удаљи, а Крцун му је добацио - "Једино не знам кад ће доћи ред на нас двојицу", мислећи на себе и Ранковића.
Убрзо после тога дошла је до саобраћајне несреће. Поред Крцуна, погинуо је и Светолик Лазаревић, а неколико дана касније и возач Милорад Ломић. Олга Живковић и Љубо Мијатовић су били озбиљно повређени.
Мијатовић је причао да кад су кола проклизала на десну страну и кад је возач покушао да их врати на друм, она су излетела на леву страну и ударила у дрво. Крцун је само успео да каже - Шта то уради? Крцун је од силине удара био смрвљен између предњег седишта и хаубе. Оба преживела сведока тврдила су да је реч о проклизавању кола, док су Крцунова мајка и сестра мислиле да је реч о убиству. Тито није присуствовао сахрани већ је послао венац. На дан Крцунове сахране Тито је примио глумца Кирка Дагласа.
"Друже Тито, штета што ниси Србин"
Био је страствен навијач Црвене звезде и ретко је пропуштао њене утакмице. Скоро од оснивања је био у њеној управи и био је међу иницијаторима да се изгради велики стадион и прикупљао је средства за иградњу. "Партија па Звезда", често је говорио, а Тито је једном приликом рекао да су "нарочито страсни навијачи Пенезић и Иса Јовановић, њих ће кап ударити на утакмици". Други хоби био му је лов и дуго година је био председник Ловачког савеза Србије. Посебно је ценио Тита, али се није либио да му каже своје мишљење о неком проблему, па је вероватно одатле и потекла прича да му је рекао: "Друже Тито, штета што ниси Србин".
Недостатак доказа
О Крцуновој улози историчар Срђан Цветковић каже да је Слободан Пенезић Крцун имао незаобилазну улогу у систему масовне репресије према политичким противницима, који је био присутан приликом устоличења комунистичког режима. "Када говоримо о ликвидацијама без суђења, о монтираним процесима, о слању људи на Голи оток, не можемо да не говоримо и о Крцуну, који је у том периоду био на челу републичке Озне", каже Цветковић. Према његовим речима, ипак би било непоштено приписати њему све ове злочине, јер су изнад њега били и Александар Ранковић и уско партијско руководство и на врху пирамиде сам Тито. Говорећи о контраверзним околностима под којима је Крцун погинуо, Цветковић каже да је недостатак поузданих доказа терен за бројне теорије завере.
- Контекст његове погибије је свакако сумњив, поготово у светлу чињенице да се догађа свега годину дана пре Брионског пленума и смене Александра Ранковића. Мислећи да је потпуно извесно да ви и Крцун поделио Ранковићеву судбину да је доживео то доба. Пао би и он у обрачуну са "ранковићенштвином", како су то тада звали - истиче Цветковић.
Хапшење Калабића и Михаиловића
Сматра се да је Крцун лично учествовао у тријажи српских заробљеника пред страљење за Кочевски рог, у операцијама које су у Србији планиране за ликвидацију Равногорског покрета и опозиције, у спровођењу присилног откупа и увођење сељака у такозване радничко-сељачке задруге. Један од највећих успеха Озне било је хапшење Драгољуба Драже Михаиловића 12. марта 1946. у околини Вишеграда. Сам чин и до данас је остао споран. Према званичној верзији, у хапшењу је кључни фактор био Никола Калабић, командант Краљеве гарде, док други извори наводе да је Михаиловић ухапшен на превару у сарадњи са савезницима.