Ђачки састав о бомбардовању

Читатељка нашег портала послала је средњошколски састав који је писала за време бомбардовања Југославије инспирисан дешавањима који су задесила целу земљу. Прочитајте потресну причу једне тинејџерке која описује све оно што се догодило њој и њеним пријатељима.

"Вече као и свако друго. Београдске улице препуне су ужурбаних грађана. Неочекивано, чује се звук авиона. Пролећу над Београдом. Чује се одјек. Прасак. Авиони су испустили бомбе на неку од многобројних грађевина. Људи који су били у близини нашли су се у невољи. Неки од њих су повређени...

У једном крају, група младића, два брата и њихов друг, окупили су се на свом омиљеном месту. Мислили су да ће и ово веће бити као и свако друго. Да ће уз причу и можда по коју флашу алкохола провести и ову ноћ. Била је то група од тројице момака. Иненадио их је звук који су чули. Нису се обазирали на звук већ су наставили да се забављају. Убрзо су туда прошли дежурни полицајци који су их обавестили шта се дешава. Бринули су за своје па су се запутили кући...

Дани који су долазили били су пакао за народ. Сви су били у страху... Честе узбине и рестрикције струје биле су оно што је све највише плашило.

Аца, Марко и Никола ипак нису марили за то. Скупљали су се као и претходних ноћи и на београдским улицама проводили дане. Нису марили за то да ли ће негде у близини пасти бомба... Само су хтели да забораве на дешавања око њих... Једног поподнева изашли су раније. Нашли су се код неких рушевина насталих претходне ноћи. Седели су на остацима и разгледали. Гледали су како Београд обавија тама. У мислима су им одјекивали крици погинулих на које до тада нису обраћали пажњу. Видели су много уништених домова, људе који су остали без кућа... После тог дана више нису одлазили на места која су била погођенна бомбама, на места која су уништена.

Јутро. Последњи авион губио је траг над Београдом. Њих тројица пили су целе ноћи и смејали се том авиону. Један је довикнуо:

"Видиш да нам не можеш ништа!"

Марко, је отишао прекопута да купи нешто за доручак, док су га Никола и Аца чекали на месту где су провели целу ноћ. Зачуле су се сирене. Пролетео је још један авион и испустио бомбе на Београд. Марко је био у близини. Погинуо је...

Николи, Марковом брату, дуго је требало да се опорави од губитка брата. Престао је да прича. Писао је песме и престао да свира... Александар се одао пороцима. Прво алкохол, а касније и дрога. Једне вечери узео је већу дозу, што је имало кобне последице по њега. Није умро, преживео је са тешким последицама нервног система."