Херој Вељко Раденовић

Намерно нисам нешто писао о човеку који је преминуо пре неколико дана. Чекао сам да се слегне прашина, јер… Чему сви силни хвалоспеви када њега нема??? То је оно наше несрећно људско у нама да нам изгледа мртав човек много већи него жив…

Понекад размишљам, како људи који су били велики духом за живота, који су дали живот, здравље за државу – не буду адекватно награђени? Не само што нису адекватно награђени већ их та иста држава третира на најгори могући начин, одричући их се.

Није само реч о животу – најлакше је погинути. Постоје много горе ствари у животу, поготово на фронту. Постоји и реална могућност да останеш инвалид, то је јако често теже од смрти…

Понеко помене непроспаване ноћи у рову, готово нико не помене непроспаване ноћи породице ратника у рову. Чекају, надају се да ће се вратити,онакав какав је и био. Или, у најмању руку сличан оном човеку који је обуо чизме и отишао…

Вељко Раденовић је био један од њих. Вратио се са фронта болестан, уморан… Ратник који је својој храброшћу и храброшћу његове браће спашавао свој народ, побеђивао војнички, мушки, шиптарске терористе. Ратник који је могао да буде пример сваком српском полицајцу и војнику, сваком официру. Како се воде и чувају људи, како се воли, чува и штити сопствени народ…

Држава је заборавила… Или се прави да је заборавила. Испод части јој је да ода пошту човеку који је бранио својим животом. И уложио добар део себе, такође и његова породица и родбина. Заборавили су, или се праве да су заборавили поједини “бизнисмени” Косовци који парадирају свим деловима Србије, сем Косова и Метохије где им је место, скупљајући новац од издавања станова ветеранима… Моје лично мишљење је да се праве да су га заборавили јер, најлакше је зажмурити, покушавајући да не виде, да се не сећају колико је Вељко био велики – а колико су они мали…

Не може да га заборави обичан и поштен српски народ Ораховца који је Вељко спасао. Испевана је прелепа песма у Његову част, лично сматрам да је та песма вреднија од било којег одликовања које држава може да да. Зна се ко се опевава у песмама – само највећи хероји. И овом приликом могу да ућуткам све злобнике који пљују по неким нашим херојима.

Могу да им кажем мирног срца и бистре главе: Тишина!!! Да ли је поменути јунак у песми? Јесте… Завршена прича…

Мирно спавај Ђенерале. Твој чин, који ти је твој народ дао, већи је од чина генерала које је неким другим људима дала држава. Твоја песма која је остала иза тебе, вреднија је од било којег одликовања које може држава да ти пружи. Парче метала се не може мерити са песмом…

Аутор: Дунавски Вук