Војна тајна НАТО-а

На аеродрому Поникве окупљена је комбинована ескадрила од 6 "орлова", 2 "миг-а" и једног "галеба"Г4.

1999. године почели су ваздушни напади НАТО-а на Савезну Републику Југославију који су трајали 11 недеља и у њима је, према проценама из различитих извора, погинуло између 1.200 и 4.000 људи. Међутим, и даље највећа "државна тајна" је да су пилоти тадашње Војске Југославије нападали НАТО базе, а пре свега у Тузли и Тирани!

Највеће приче током бомбардовања СРЈ 1999. године, а за које су чули сви Срби, су оне везане за нападе тадашње Војске Југославије на аеродроме у Тузли и Тирани, где су биле стациониране НАТО снаге. Међутим, ове наводе нико никада није потврдио, и остаће највероватније, вечита мистерија.

МИТ?

Војни аналитичари Мирослав Лазански и Александар Радић кажу да немају никакву потврду да је заиста до овог напада и дошло и тврде да је то само још један од митова које су направили српски медији.

Док с друге стране многи аналитичари, међу којима и Звонимир Трајковић, тврде да се овај напад заиста догодио и износе детаље овог удара српске војске на снаге НАТО пакта!

Према тврдњама Звонимира Трајковића на аеродрому Поникве окупљена је комбинована екадрила од 6 "орлова", 2 МИГ-а 21 и једног Галеба Г4. Задатак је био да се у ниском лету дође до Тузланског аеродрома и уништи што више НАТО авиона.

У недељу, 18. априла у 13:30 часова наши авиони су изненада на стајанци напали НАТО авионе јер је у то време "због квара" односно саботаже наших оперативаца, био искључен радар на аеродрому Тузла. Изненађење је било потпуно јер их ни "авакси" нису регистровали на време, па су наши авиони примећени тек на 10 километара од Тузланског аеродрома, а тада је било касно да НАТО авиони узлете. Четири НАТО авиона у паровима су била спремна за узлетање, али су наши пре њиховог полетања већ напали.

ПИЛОТИ СЕ НИСУ ПОВИКЛИ, ИАКО ЈЕ АКЦИЈА БИЛА РИЗИЧНА

Била је то изузетно ризична акција и иако је из наше базе јављено да су наши авиони примећени, нико од пилота није желео да акцију прекине. По изјави мајора Гавриловића који је летео на једном од "орлова", он је испустио бомбе на групу оштећених НАТО авиона који су се налазили на писти скроз десно и окренуо летелицу да би поново напао хеликоптере.

За њим се кренула још 3 "орла" и испустила терет свако на већ одабране циљеве, док су 2 "орла" остала да прецизније гађају авионе који су се спремали да полете и 8 ловаца који су неколико дана раније стигли у Тузлу. Два МИГ-а и "галеб" су ракетама и митраљезима довршавали посао.

ЦЕЛА АКЦИЈА ИЗВЕДЕНА МУЊЕВИТО

Теоретичари завере тврде да је цела акција изведена муњевито, а наводно је трајала око 15 минута и тада је у повратку ка Пониквама ракетом за земље оборен један наш "орао". Оталих осам авиона се вратило до аеродрома Поникве. Епилог ове акције је уништено 17 авиона и 3 хелихоптера НАТО-а. Док неки други незванични извори који су имали могућност да виде последице овог напада наводе да је уништен 21 авион и 3 хелихоптера, те да су у ланчаним експлозијама уништена и 2 транспортна авиона, као и значајан део технике. Посебан бес НАТО-а изазвала је погибија 11 официра, пилота и послужиоца ваздухоплова.

ДРУГИ НАПАД У ТИРАНИ

Други налет и напад Срба на НАТО, наводно се догодио у Тирани где је била стационирана ескадрила од 12 "апача", ракетних хеликоптера који су требали да буду ваздушна подршка за "Атланску бригаду" која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп заједно уз садејство са НАТО снагама изврши пробој и војнички заузме Метохију, а касније и Косово.

Наводно је "Атланску бригаду" сачињавало око 6.000 Шиптара добровољаца из иностранства са америчким инструкторима. Први напад догодио се 13. априла када су 4 авиона Војске Југославије напала припремни камп "Атланске бригаде" који су налазио близу места Каменице на северу Албаније.

Том приликом је оборен један "апач", а "Атланској бригади" су нанети озбиљни губици. Та операција је била посебно рискантна, јер је од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута), а бити неоткривен од стране радара, НАТО авијације и "авакса".

Према Трајковићевим тврдњама, напад је планиран тако да по 2 "галеба" Г-4С синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територију Албаније. Акција је изведена тако што су у ниском лету кроз планинске кланце прво долетела 2 Г-4С са аеродрома Голубовци, а 20 минута касније стигла су још 2 "галеба" Г-4С са аеродрома Поникве.

Резултати овог напада су били више него импресивни јер је уништено 5 "апача", а сва 4 "галеба" су успела да се неоштећена врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетали). Пуни ефекат овог напада се огледао и у томе што НАТО више до краја агресије на Југославију није користио "апаче".