Наполеонова похвала Карађорђа
Карађорђе Петровић је до данашњих дана остао симбол српске борбе за ослобођење од Турске власти и зулума. Вештину и умешност војавања српског вожда спознао је и похвалио француски Наполеон Бонапарта.
Између 1804. до 1913. године Наполеон је заузео готово целу Европу. Славни француски император је у својим освајањима имао помоћ модерне грађанске војске, бројне и добро наоружане, са којом је продро чак до Москве.
Слом устанка и Наполеон
Игром случаја, слом Првог српског устанка 1813. године је на неки начин био повезан са Наполеоном јер су руски савезници који су помагали Србима у борби, морали да напусте Србију због Наполеоновог похода на Русију. Ослабљена српска војска је била поражена, Турци су ушли у Београд, а Карађорђе и друге вође пребегли у Аустрију.
Постоје наводи да је на свом освајачком путу, након битке код Апсена у близини Беча, 22. маја 1809. године, Наполеон својим војницима причао о једном војсковођи са Балкана који се са својим сељацима бори против свемоћног Османлијског царства.
"Лако је мени бити велики са нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног Османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је Карађорђе, њему припада слава највећег војсковође!"
Ђорђе Петровић
(Вишевац, 3/16. новембар 1768 — Радовањски луг, 14/26. јул 1817), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, је био вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. Рођен је највероватније 16. новембра 1768. године у Вишевцу у Османском царству (данас Србија) на Ђурђиц, од оца Петра и мајке Марице. Тврди се највероватније, јер се за годину рођења помиње раздобље од 1749. до 1770. године. Имао је два сина Алексу и Александра.
Учествовао је у Аустријско-турском рату у аустријској војсци као фрајкор. После рата, бавио се сточарством и трговином стоке. Пошто је избегао Сечу кнезова, изабран је за вођу Првог српског устанка. Командовао је устаничком војском током битке на Мишару и опсаде Београда 1806. године. После слома устанка 1813. године прешао је у Аустрију, а потом у Русију. Вратио се у Србију јула 1817, али је убијен по налогу кнеза Милоша Обреновића, а његова глава је послата турском султану.
Наполеон I Бонапарта
Наполеон је рођен на Корзици, а учио је у Француској за артиљеријског официра. Постао је познат током Француске револуције, када је као генерал водио успешне походе против Прве и Друге коалиције које су биле усмерене против Француске. Године 1799. Наполеон је извршио државни удар и поставио себе за првог конзула; пет година касније је сам себе крунисао за цара Француске. Током прве деценије 19. века, заратио је са скоро сваком важнијом европском силом, доминирајући континенталном Европом низом победа - од које су најславније оне код Аустерлица и Фридланда - и успостављањем савеза, именујући блиске сараднике и чланове породице за владаре или министре у државама којима су доминирали Французи.
Катастрофална француска инвазија Русије 1812. је била прекретница. Овај поход је десетковао његову Велику армију, која никада више није обновила своју некадашњу снагу. Године 1813. Шеста коалиција га је поразила код Лајпцига, заузела Француску и приморала га на абдикацију у априлу 1814. и изгнанство на острво Елбу. Након мање од годину дана, Наполеон се вратио у Француску, поново преузео контролу, али је владао 100 дана до пораза код Ватерлоа у јуну 1815. Својих задњих шест година живота провео је под британским надзором на острву Света Јелена.