Бели анђео

Европљане је током 20. века очарао лик "Белог анђела" - Архангела Гаврила који, обучен у бели хитон, раширених крила седи на камену и мироносицама (женама које су носиле мирисно уље с намером да њиме помажу мртво тело Христово) показује на празан Христов гроб указујући на његово васкрснуће. Своју задивљеност фреском Европском су пронели путописци уздижући је чак изнад Ђотових дела.

Пре педесетак година, у првом сателитском видео поздраву Европљана Американцима фреска "Белог анђела" симболисала је Европу и мир међу континентима. Исти сигнал је нешто касније послат и у космос према могућим ванземаљским облицима живота.

Надалеко познати "Бели анђео" део је композиције "Мироносице на Христовом гробу" које се сматра једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века. Њу су, како се верује, насликали непознати Грци у 13. веку на јужном зиду западног травеја цркве Вазнесења Христовог манастира Милешева, који је данас под Заштитом УНЕСКО организације.

Запитаћете се, због чега су Европљани открили ово ремек-дело тек седам векова касније?!

Наиме, током турских разарања манастира, милешевске фреске су претрпеле знатна оштећења, па су због тога обновљене у 16. веку. Међутим, управо тада је преко чувене композиције "Мироносице на Христовом гробу" насликана друга фреска, па је "Бели анђео" био сакривен од јавности све до 20. века када је урађена рестаурација цркве. Тада је уклоњена нова (горња) фреска, а вековима скривен бели хитон Архангела Гаврила бљеснуо је у свој својој уметничкој и духовној лепоти.

Фреска "Бели анђео" је рађена слободним и широким потезима, рукама људи су имали истанчан осећај за боју и моћ да четкицом дотакну људску душу. Можда је и најлепши опис осећања које изазива ова фреска дао српски Владика Николај Велимировић: "Гледање "Белог анђела" равно је молитви!"

Манастир Милешева потиче из 13. века и један је од најзначајнијих српских манастира у коме је био сахрањен Свети Сава, српски принц заслужан за аутокефалност српске цркве, њен први поглавар и законодавац, све док његове мошти није спалио турски Синан-паша (1594. године) у Београду. У Милешеви је сахрањен и краљ Стефан Владислав, чија је Милешева задужбина.

Фреске Милешеве представљају највеће домете како сликарства у Србији, тако и сликарства тог доба у Европи, па је због своје целокупне вредности манастир заштићен од стране организације УНЕСКО као светско културно добро.

У светској "културној башти" Србија има своје "ретке биљке", велико културно наслеђе јединствено по својој вредности и лепоти, а чин представљања Европе "Белим анђелом" само је један од доказа да је наша земља у сваком смислу важан део Старог континента.