Када замислимо прачовека с краља каменог доба, обично не помишљамо да је то био човек који је умео да пронађе и обради матал и направио од њега себи оруђа, посуђа, украсе, накит...

Мађутим, праисторијски ковач са простора данашње Србије, знао је за тајну претварања зелене руде бакра у сјајни бакарни метал.

Звучи невероватно да је један Винчанац пронашао начин да победи природу и потпуно трансформише материју. Али управо је то закључак до кога је дошла Миљана Радивојевић.

Она је одважно отворила врата лондонског Института за археологију где је касније са професором Тилом Ререном ставила под микроскоп 5g згуре ископане у Беловодама код Петровца на Млави. Тај грумен, настао при производњи метала у високим пећима, био је довољан разлог да Миљана поверује да је винчанска цивилизација знала да обради метал.

Посебно јер се испод њеног грумена налазио бакар из праисторије. До сада је светска археологија сматрала да је метал први пут обрађиван само једном у Старом Свету, и то на Блиском Истоку.

Међутим, Миљанину тезу је прихватило четири хиљаде њених колега на научном скупу у Ванкуверу.

Напредна Винчанска култура стара је више од седам хиљада година, а центар те цивилизације - праисторијска метропола, налази се управо на месту данашњег археолошког налазишта код Винче.

Сматра се да је она била центар цивилизације која је трајала хиљаду година и простирала се широм данашње Босне, Србије, Румуније, Бугарске, Црне Горе, Македоније и Грчке.

Центар за прераду метала Винчанаца је био у Беловодама код Петровца на Млави. Бакар су из тог насеља Винчанци преносили Дунавом до Црног Мора, и према југу ка Плочнику код Прокупља, још једном великом центру винчанске културе.

Прастари ковачи су топили метал на 200 степени и онда га наизменично ковали и грејали док не би постигли жељени облик. Научници који истражују ово питање сматрају да су они чак имали и своје радионице у којима су израђивали алатке.

Доказивање Миљанине тезе представља велики изазов археологије. Због тога су се у Србији окупили научници из неколико земаља да би у оквиру пројекта "Развој металургије у Евроазији" истраживали важна налазишта.

Они ће покушати да дођу до нових открића о томе на који су начин Винчанци вадили руду, како је металургија била организована, који су тачно путеви којима се метал кретао, како је функционисала једна радионица бакра праљуди.

Археолози сматрају да је моћна винчанска цивилизација нестала управо због тога што су њене становнике, невеште у ратовању, уништили други народи онда када се појавио бакар и оружје прављено од њега.

"Винчанска култура је заиста трајала хиљаду година и нестала у периоду експанзије бакра. И ја бих лично волела да сазнам одговор на то питање, па се надам да ћемо управо овим истраживањем одговорили и на то како је умрла винчанска култура", рекла је археолошкиња Миљана Радивојевић.

“Vinčanska kultura je zaista trajala hiljadu godina i nestala u periodu ekspanzije bakra. I ja bih lično volela da saznam odgovor na to pitanje, pa se nadam da ćemo upravo ovim istraživanjem odgovoriti i na to kako je umrla vinčanska kultura,” rekla je arheološkinja Miljana Radivojević za Serbia.com.

За сада се не може са сигурношћу тврдити да је територија Србије колевка светске металургије, али докази не искључују могућност да се метал обрађивао назависно у неколико удаљених центара на свету.

Србија има најстарије металуршке налазе на простору западне Евроазије и због тога се сигурно може сматрати колевком металургије за овај део света.