Морнар из Ужица данима бежао од пирата на Индијском океану

Михаило Кнежевић, морепловац из Ужица, преживео је праву драму на Индијском океану, када су брод на којем ради три дана прогонили сомалијски пирати.

Михаило Кнежевић: "Само молитве су нам биле преостале."

Већ деценију Кнежевић ради на крузерима и теретним бродовима. Последње путовање добро памти.

– Бродом немачке компаније испловили смо из Сингапура према Бразилу и Аргентини. Пут је водио кроз Индијски океан, источно од Африке. Било нас је 25 – Немци, Пољаци, Филипинци и ја – прича он.

У смирај другог дана пловидбе упаљен је аларм. С командног моста је стигла порука: „Прате нас пирати, два чамца на 30 наутичких миља иза нас“.

– Капетан, Немац, окупио је посаду. Наређење је било: „Само ја остајем на палуби, ви бежите доле, сакријте се, закључајте“. Сишли смо у машинску собу. Сва врата иза себе смо замандалили, шта смо друго могли – присећа се Кнежевић.

Морнари се тргли од одмора и потрчали да се закључају у машинском одељењу

Црне мисли у глави, мапе у рукама. Карте кажу – до копна 13 дана путовања. У обалску стражу нико се не узда, далеко су да им ико притекне у помоћ. Једина шанса је бити бржи од пирата.

– Само што је брзина нашег брода 26, а њихових чамаца 32 чвора. Брзина је њихова предност – резоновали су морнари.

Паника је лош савезник. А како остати присебан? Како потиснути страх? Посада је на телефонској вези с капетаном, он ништа добро да пренесе. Прошао је први дан. Ујутро капетан шаље алармантне вести: „Пришли су нам, видим им лица! Има их четрдесетак, Сомалијци. До зуба наоружани!“

– Гледао сам колегу Пољака. Склопио је шаке у положају помози боже. Сетио сам се колеге Хрвата коме су раније пирати одсекли руку до лакта и послали је компанији у којој је радио да покажу да се не шале. Колико вредимо нас 25 и колико је немачка компанија спремна да плати за откуп. Да ли је уопште спремна да нас плати, питао сам се – каже Кнежевић.

Други дан одмиче, пирати не одустају

– Да ли ће нас држати на броду или нас одвести на острво, питао се кувар с Филипина. А шта друго и да размишља. Ко да му одговори – наставља Ужичанин да препричава драму.

Пиратски бродови били бржи од трговачког брода на којем је био Михајло Кнежевић

Трећи дан јутро не доноси ништа ново. Пирати су на пушкомет. Гласови панике су утихнули, чују се само молитве. Чека се тренутак напада. Међутим.

– Капетан нас је позвао на палубу. Гледали смо два чамца. Али нису ишли према нама. Окренули су се, одустали од потере. Зашто су нас оставили, да ли су знали нешто што ми нисмо – никада нећу сазнати. После 10 дана стигли смо у Јужноафричку Републику – сећа се Кнежевић.