Најпре, да је Ужице ослобођено без испаљеног метка и да су га после изласка Немаца први заузели четници. Али и какве су товаре четници, а два месеца касније и партизани понели приликом повлачења. Ужице је било и једна од тачака раздора две кокарде - Михаиловићеве и Пећанчеве.

- И партизани и четници, који су заједно нападали Шабац, Горњи Милановац, Чачак, Краљево... Ужице је било важно због фабрике оружја и муниције, али и Народне банке у којој је, мада подаци нису проверени, било око 45 милиона динара, део тога у сребру - прича и музејски кустос Радивоје Папић.

Уважавајући бројност четника и партизана, немачка команда издала је наређење о повлачењу и Ужице преда четницима, не Драже Михаиловића, него Косте Пећанца, његовим војводама Божидару Ћосовићу Јаворцу и Радомиру Ђекићу.

Манојло Кораћ, Михаиловићев официр, а од децембра 1941. и Недићев начелник Зжичког окруча, тих дана се затекао у Ужицу.

"Жена утрча у собу и радосно узбуђена рече да Немци напуштају Ужице. Вест ме пријатно изненади, те одмах устадох и први пут после капитулације обукох униформу... Шта је ово, људи, да ли је могуће да Немци стварно напуштају Ужице, упитах присутне официре. У току ноћи, веле они, Немци су добили депешу да одмах напусте Ужице и округ Ужички", записао је Кораћ у ратном дневнику који је приређен у књигу "Између Драже и Недића".

Ћосовић Јаворац и Радомир Ђекић ушли су мирно у Ужице 21. на 22. септембар и нису дозволили партизанима улазак у град.

- Кад су партизани запретили оружјем, виђенији грађани сазвали су састанак и апеловали на обе војске да се не пролива братска крв. Ћосовић и Ђекић су то прихватили, повукли се према Вишеграду где су отворили фронт против усташа, али из Ужица понели 1,5 милиона динара из банкарских трезора - објашњава Папић.

Партизанске чете ушле су 24. септембра, а Ужичка република одолела је до битке на Кадињачи 29. новембра.

- Партизани су према Санџаку понели остатак новца из банкарских трезора, а извесну количину сребрењака закопали на Златибору. Тито је касније слао војску иза немачких линија да донесе "сребрну муницију" - каже историчар Радивоје Папић.

Умало крвопролиће

Манојло Кораћ је описао и понашање Пећанчевих официра приликом повлачења.

"Мој одред је понео са собом извесну количину муниције, разне опреме и материјала. Пред сам полазак, јаворски четници на веома невојнички и нечовечански начин нападоше ова кола и узеше све што им је требало, а иако су свега тога имали у Ужицу у изобиљу. Грабљење и разношење спреме и материјала посматрао сам хладнокрвно; никоме ни једне једине речи нисам рекао јер сам био свестан шта би самовољни Божа (Божидар Ћосовић) могао да направи. Моји људи се револтираше, те настаде расправа и свађа. Да се не затекох на лицу места, између два национална одреда дошло би до борбе и крвопролића", навео је Кораћ.