Данас се навршава 76 година од усташког злочина у Старом Броду, код Вишеграда, када је у кањону Дрине убијено око 6.000 српских избеглица. Месецима раније, Вишеград је био крцат људима, који су, после припајања Босне и Херцеговине Независној Држави Хрватској, покушавали да се спасу, бежећи ка Србији. Граница је, међутим, за њих била затворена, али се, захваљујући једном ужичком машиновођи, који је у Вишеграду, отео воз, барем 500 српске нејачи спасило и пребегло до ужичких села.
Била је то крађа за понос. Бекство из окупираног Вишеграда, са око 500 избеглица које је тајно сместио у вагоне, и јурњава пругом ка Србији. Машиновођа Војин Никитовић, је одабрао погодно вече, отео локомотиву, прикључио композицију, у којој је био и вагон пун оружја – и јурнуо ка граници. Ни потера, ни барикаде га нису зауставиле.
„Он је то смислио и он је то урадио. Жртвовао је свој живот да спаси те људе“, каже Олгица Цбијовић, Војинова ћерка.
Успео је да се пробије до Стапара, надомак Ужица. Ту је путнике послао у село, а оружје сакрио и касније предао партизанима. „Код Стапара је сишао и отворио вагоне“, прича Олгица.
Машиновођа из Вишеграда Вићентије Мијаџевић каже да се причало како је по ноћи узео локомотиву, закачио вагон пун муниције и наоружања и побегао.
Прикључио се Железничкој чети, ратовао и био рањен, три пута заробљен, мучен у логору на Бањици, и некако увек успевао да побегне.
„Никада није упознао те људе, нити зна који су. Можда су се неки два-три пута јавили“, каже Олгица.
Одликован за храброст, али заборављен као јунак са пруге: прича о 12.000 српских избеглица у Вишеграду, у збегу, пред најездом усташа, није се уклапала у прокламовано братство и јединство новостворене државе.
„Мало ко зна о њему. Нажалост је заборављен. Украсти воз из Вишеграда са толико избеглица, извући се из усташког окружења 1941. године је нешто што заиста завређује пажњу“, рекао је Радивоје Папић, музејски саветник Народног музеја Ужице.
А неколико месеци после Војиновог подвига, недалеко од Вишеграда, у Старом Броду, усташе су убиле око 6.000 српских избеглица, махом жена, деце и стараца. Смрт у кањону Дрине, избегли су путници Војиновог воза – оне парњаче коју су више од угља, гониле његова храброст и жеља да спаси људе.
