Венцеслав Глишић - од колпортера до научника
Тако је данас чувени историчар др Венцеслав Глишић у јесен, сада већ далеке 1953. године, узвикивао на сав глас у центру Земуна. И данас се присећа како је, пре тачно 60 година, као студент зарађивао новац радећи и као колпортер „Вечерњих новости“.
До посла продавца „Новости“ дошао је тако што је, због девојака, изгубио посао издавања угља и дрва студентима у Студентском граду.
- Кад сам уписао факултет морао сам да радим, јер ме нико није финансирао. Издавао сам студентима угаљ за грејање и дрва за потпалу. Међутим, девојкама сам давао више дрва да се греју. То је сазнала управа и отпустила ме - прича нам Глишић. - Чујем, једног поподнева, да су почеле да излазе нове новине и то увече. Коштале су 10 динара, а провизија је била два динара. Ако продам 200 примерака то је 400 динара, довољно да живим десет дана.
У то време, сећа се Глишић, колпортера је било скоро на сваком ћошку и сви су на сав глас викали наслове из новина.
БИБЛИОТЕКУ ПОКЛОНИО СЕЛУ
ВЕНЦЕСЛАВ Глишић рођен је у селу Злакуса код Ужица. Етно-кући „Терзић авлија“ у свом завичају оставио је личну библиотеку од око 3.000 књига. - Синови су ми инжењери и баве се изградњом хидроцентрала широм света, и било би им оптерећење да наследе те књиге, а и не интересује их нешто историја. Зато сам одлучио да их поклоним свом селу - примећује Глишић.
- Изабереш интересантан наслов који би могао да привуче људе и вичеш из свег гласа да те сви около чују - објашњава свој занат. - Пошто су „Новости“ увече излазиле, до дубоко у ноћ обилазио сам земунске кафане и тамо их продавао. То ми је било лакше него да новац зарађујем цепањем дрва. Тадашња времена су била тешка, борили смо се да преживимо и завршимо школу.
Венцеслав је „Вечерње новости“ продавао два месеца, а онда му је Слободан Пенезић Крцун помогао да добије стипендију, јер је био син погинулиг борца. После је дипломирао историју на Филозофском факултету. Иако је желео да се бави техничким наукама, определио се за историју, јер ту није морао да слуша предавања, па је могао да ради упоредо са студирањем.
Касније се запослио у Српском институту за новију историју. Био је и директор Југословенског библиографског института, а каријеру је завршио као научни сарадник Института за савремену историју. У међувремену је докторирао на Хумболтовом универзитету у Берлину.Писао је и многе фељтоне за „Вечерње новости“ и био стручни саговорник многим нашим колегама.
