Телеграф и телефон
Кремански визионар Митар Тарабић предвидео је и многе техничке изуме и низ научних достигнућа. О томе нам најверније сведочи казивање проте Захарија.
"Једнога дана уочи самог турског рата 1876. љ. г. пођем ја до села. Туј, у кавани, затекнем кума Митра, те поразговарасмо о разнијем стварима. Након једног сахата нашега разговора Митар се нешто замисли па поче причати да ће доћи вријеме када ће људи, брез обзира на велике даљине, моћи један с другим разговарати, а да се не виде но само чују.
Касније ће водити ове разговоре и моћи да се виде, али то ће доживјети они, како рече Митар, који будну живјели иза нашијег унука...
- Видиш, куме Зарија - стаде он да објашњава - пронаћи ће се неко сокоћало - те ће уз помоћ њега књаз моћи да разговара са својим доглавницама. Он ће, примјера ради, сиђети у Биограду, а они другим варошима Србије, али ће се јопет лијепо чути.
Затим показа на прозор каване па ће рећи:
- Куме Зарија, на овоме окну ће висити уже и ти ћеш преко њега разговарати са Биоградом. Уже ће бити од гвожђа.
Ја упитах:
- Ама, богати, Митре, зар ће баш овдје бити то твоје сокоћало? Зар код толикијех кућа да стоји у овој каваници?!
- Туј, куме, туј - одговори Митар.
Митар "видео" телефон пре Беловог проналаска
Ја сам на тај догађај и те његове речи већ био заборавио, али су у Србији већ 1883. љ. г. увођаху први телефони у Биограду те је, одиста, краљ Милан разговарао са својим доглавницима из другијех вароши. Сам сам се чудио - како та мала кутијица, уз помоћ жице, преноси људски глас? Тако сам се сјетио Митра и онијех његових ријечи о сокоћалу.
Неколико љета касније и наша Кремна су добила први телефон и телеграф. Министарство пошта је, за ту прилику, саградило посебну, зидану кућу, у нашем селу. У ту кућу требало је да се смијести пошта. Каде је сте то било готово, узалуд смо из те куће звали Ужице и Биоград, али се никакав глас није чуо...
Таде, ту бијаху и неки инжињери из Министарства те са сваке стране преглде ту кућу и рокоше да због влажног земљишта жице не могу да преноце људски говор. Ондакар они одлуче, купе другу кућу те се намјере баш на ону каваницу, у којој смо некад сеђели Митар и ја, а која се и тијех дана продавала јефтино. Око те меане било је суво земљиште те жице спроведоше управо преко онога прозора којег ми је мој кум показивао."
До пре две деценије пошта се налазила у згради те некадашње. креманске каванице.
Осим гласа, моћи ће и да се виде
Иначе, Митар Тарабић је у овом погледу отишао још даље. Рекао је да ће доћи време у којем ће људи који буду разговарали телефоном, осим гласа, на великој даљини, моћи и да виде један другог.
Самим тим, он је заиста, готово сасвим прецизно предвидео да ће потмство које буде стасало иза његових и протиних унука, доживети тај технички проналазак.
Данас је јако чест начин комуницирања на даљину електричним путем. Такву врсту комуницирања (истовремено разговарање и праћење лика) уз помоћ микрофона, видео-камера и осталих малих електонских уређаја, који се налазе као саставни део телефона и компјутера, доступна је свима.