Тајна ужичког закопаног блага

Према казивању проте Захарија, ове рукописе Гаврило је ставио у једну флашу од три литра, коју је, пре тога, напунио бистрим уљем и тако их конзервирао. Све је то узидао, дубоко, у темељ своје нове куће у Ужицу, под брдом, такозваним Пашиновцем. Та нова Гаврилова кућа налазила се у двориштву великог Поповићевог здања на бившој житној пијаци. Поповић је ово поверио многим угледним Ужичанима, рекавши им да то чини ради будућих покољења, јер верује да ће једног дана казивања Милоша и Митра Тарабића постати предмет великог интересовања читавог потомства, а нарочито људи од науке и пера.

Та дворишна кућа проте Гаврила налазила се на овом месту "под Пашиновцем" које данас заузима зграда и башта Градског културног центра, а некада Дома Војске Југославије.

Изградња овог дома започела је 1947. године, а завршена 1949. године. Много радних часова на изградњи ове импозантне зграде добровољно су дали сами грађани Ужица. Неки од њих се и данас сећају како се поред осталих зграда овог градског блока рушила и дворишна кућа проте Гаврила Поповића, и да њени дубоки темељи нису дирани, јер једноставно није било ни потребно њихово ископавање. Наиме, читав тај простор, који данас заузима летња башта Градског културног центра, забетониран је да би послижио као плато за игру.

Тако је та вредна заоставштина проте Гаврила Поповића остала закопана и недирнута дубоко под земљом да би, ко зна када, и у којој генерацији, неко покушао да разбије један слој бетона који дели неку од дневних потреба.