Смена на српском престолу и чудан сан креманског проте

"Баш тих година", казивао је прота Захарије, "када у Србији то нико није могао ни слутити, кум Милош ми се повери, да ће из земље отићи наш књаз Александар Карађорђевић.

Ја се само насмијем на ове његове ријечи, те му рекнем:

- Хајде, богати, Милошу, а ко ће онда доћи да влада овијем народом?

- Стари књаз Милош - одговори он.

- Како стари књаз, куме? Зар не знаш да је он умро и да је сахрањен у Румуњској?

- Е, куме, Зарија, није умро, него је жив."

- Не аветај, куме, него говори и збори ко и остали паметни иксани! Знаш ли ти, несретниче мој, да сам у новинама лично читао и прочитао и да је у њима лијепо пише да је стари књаз мртав.

- Не љути се куме - мирно ме опомену Милош и не вјеруј тијем твојим новинчугама, него ме чуј шта ћу ти рећи. Стари књаз ће доћи у Србију да влада, па макар био и мртав, како ти кажем да јесте.

"И заиста", причао је касније прота Захарије, кроз коју годину се показа тачним да су вести о смрти старог књаза Милоша Обреновића биле намрно протурене, те он 1858. године поново дође на престо Србије. Ово пророковање мога кума, Милоша Тарабића, бијах поверио само двојици људи, и то мом куму проти Милану Ђурићу и побратиму проти Гаврилу Поповићу. Јес, богме, да смо се сва тројица васколико изненадили, када се те 1858. године ове речи Милошеве обистинише..."

Према протином казивању, Милош Тарабић је предвидео и тачан дан смрти кнеза Милоша Обреновића. Збило се то овако:

- Сједео сам под орахом у мојој авлији и уживо у топлоти првијех јесених дана. Бијах прилично уморан те онако, сједећи на клупи, заспах... У тај мах, одјендапут, бану кум Милош Тарабић. Ја сам добро знао да је он умро још прије четири године, али се потпуно свјесно препустио овом снивању, да видим шта ће се из тога исходити те га, у сну запитах:

- Откуд ти, куме?

- Ја дошо да ти кажем неке вијести - одговори он.

- Казуј, инако за последњих десет дана не прочитах никакве новине?

- Ништа немој вјеровати тим твојим новинетинама, већ мени - важно ће Милош. - Зар те твоје новинчуге нијесу писале да је стари књаз умро, а он, хвала Богу, здрав и жив!

- Па јес, куме, имаш право - потврдих ја, сјетивши се да су се сва његова казивања о књазу, одиста, обистинила.

- Е, садево чуј мој куме Зарија - рече, па затим упита. - Богати, који је данске дан и година?

- Четрнајести, девети мјесец 1858. љ. г.

- Ма шта рече, четрнајести девети мјесец, као да о нечему размишља, стаде он да понавља моје ријечи. Пошље ће јопет рећи:

- Видиш, куме, стари књаз неће владати ни пуне двије године и умријеће овог истог дана, 1860. године. Умријеће честито и лијепо од своје смрти и старости.

Затим га полако нестаде из мог сна, па се намах опет појави и рече:

- Куме, све оно што ти рекох је права божја истина.

Ја се ускоро пробудих, те ми се у једном трену учини да сам уистину, разговарао са покојним Милошем, али се послије сјетих да је то био сам сан.

Кроз који дан сиђох у Ужице те о свему казивах своме куму и проти Милану Ђурићу и побратиму Гаврилу Поповићу.

Послије двије године, тачно на дан 14. септембара 1860. године, случајно бијах у Ужицу те са својим кумом Миланом и побром Гавром седјех пред Дрндаревом кафаном, када, ето полицијског пристава који нам донесе вијести да је стари књаз умро данске прије подне и да им је то из Биограда, званично, у начелство, јављено. Сва тројица, сјетивши се мојега сна, углас запитамо: "Који је данске дан у години", а он кратко одговари: "четрнајести септембар!" Ми се само згледамо".

На следећим страницама овог блога, када се буде говорило о пророковању Милошевог синовца Митра, срешћемо се са протином сумњом у Митрово причање како будан дожављава појаву мртвог стрица. Наиме, прота Захарије је чврсто веровао да Митар само приликом сна види покојног Милоша, то јест онако како га је он у описаном сну видео. О томе је са Митром водио читаве полемике.

Ово неверовање проте Захарија трајало је више година, све док се једне вечери и сам није уверио да је Митар говорио истину.