Светоандрејска скупштина

Једно од најпрецизнијих и најдетаљнијих пророчанстава Митра Тарабића беше предвиђање догађаја око поновног доласка старог кнеза Милоша Обреновића за владара Србије.

О томе речито говори око причање Захарија Захарића:

"Кад су 1858. године раписани избори са Скупштину, неки су хтјели бирати мене за посланика, а други неког Тому Ђорђевића, сељака из Кремана, који чак није био ни писмен.

Многима моје кандидовање није било по вољи, јер тада још бијах млад, ни тридесет година нијесам имао.

Иначе, око тијех избора било је доста окршаја. Тада, пред саме изборе, случајно сретох кума Митра Тарабића, који ми рече:

- Видје ли, куме Зарија, ђе ће и наш Томо Ђорђевић бирати књаза!

Ове ријечи су ме прилично збуниле, јер нијесам мого ни претпостављати да ће на моје место у Скупштини сјести обичан, неписмени сељак. Такође, нити ја, нити ико други није могао ни слутити да ће та Скупшина бирати књаза.

Скупштина је била двојака, хоћу рећи, састављена од двојаких посланика. Једне је бирао народ, а други су у посланичке клупе седели по своме званију и чину. Међу њима били су предсатвници Касације и Апелације (врсте највиших судских институција, прим. аутор), затим сви пријеседници првостепених судова, седамнајест начелника окружија, двадесетиједан председник свештеничког и мирског реда и четири владике.

И, одиста, на дан светога Андрије Првозваног, 30. новембра, Скупштина се састаде, а 12. децембра те исте, 1858. године изабра књаза Милоша Обреновића, који је тада још био у Букурешту.

Ја ондај, одиста, нијесам био изабран, већ је међу депутирцима, у тој Скупштини, сједио Тома Ђорђевић, и мјесто књаза Александа Карађорђевића бирао за владара Србије књаза Милоша Обреновића.

О овоме сам у своје вријеме причао своме пријатељу и побратиму, ужичком протејереју Гаврилу Поповићу, који је, такође, као депутирац, био на Светоандрејској скупштини и са осталим бирао књаза Милоша.

Ја сам побра Гаврила питао - да ли је бар штогод, уочи сазива ове Скупштине, наслућивао, или могао да зна о овом књаз Милешевом избору? Прото Гаврило ми је рекао да ништа није могао да наслути, нити да зна да ће та скупштина бирати књаза Милоша...

"Како то", казао сам му ја, "ти тамо у Београду", па нијеси знао, а ја у Кремнима па знам"...

Тада сам му рекао да сам о овом бирању књаза Милоша Обреновића чуо од Митра Таравића, а прото Гаврило се само чуду чудио."