Предисторија кнежеве погибије
Визије убиства кнеза Михаила Обреновића има своју предисторију.
Месец дана пре него што ће кнез погинути у Кошутњаку, Митар се са кумом Захаријем враћао из Ужица у Кремна. С њима у друштву био је и Миљко Милисављевић, угледни домаћин из села Биоске, велики пријатељ проте Захарија Захарића. Јашући неколико метара иза њих, Тарабић, одједном, ободе свог коња и нађе се поред својих сапутника рекавши им:
- Људи, шћео би нешто да вам речем!
- Кажи шта? - запиташе Захарије и Миљко.
Митар дојаха до Захарија и благо га ухвати за браду, па му се поново обрати:
- Ево, видите ли! Књежев живот је тањи од било које длаке на овој кумовој бради. Њему дуга нема вијека.
- Хајде, богати, Митре, откуд ти то паде на памет, кад је књаз, Богу хвала, жив и здрав ко дрен - у један мах, узвратише прота и Миљко.
- Тако ми је казато - уобичајено одговори Митар, па затим, као да се правда, отпоче да објашњава:
- Знам ја људи да је књаз жив и здрав. Знадем и да неће умријети од болести.
- Него од чега ће?
- Од душманске руке из народа свог! Све ћу ја то видјети онога дана и онога часа када се то буде збило.
- О, хо, кумашине, значи скоро ћеш у Београд - нашали се с њим Захарије.
- Ма какав Биоград, куме Зарија, нити би тамо знао поћи, нити доћи, само ми је казато да ћу ја ту несрећу виђети, ма ђе бијо и ма ђе се налазијо!
Неколико дана пред књежеву погибију, ужички прота Милан Ђурић наврати код свога кума проте Захарија у Кремна. С њим у друштву у Захариће дође заједнички пријатељ, Захаријев побратим, такође ужички прота Гаврило Поповић.
Свештеник Гавро је, иначе, био рођени брат ужичког угледног политичара Алекса Ђ. Поповића, првака такозваних "Таковаца" - присталице династије Обреновића. Овом правом народном свештенику није ништа сметало да пријатељује са поповима Ђурићем и Захарићем, које сматраху као ортодоксне карађорђевце.
Том приликом прота Захарије повери овој двојици свештеника шта му је Митар Тарабић пре двадесет пет дана рекао о судбини кнеза Михаила Обреновића.
Није пошло ни недељу дана од овога сусрета у Кремнима, када је сама српска влада из Београда званично потврдила вест о свирепом убиству омиљеног владара Кнежевине Србије. Тада је код ове тријице свештеника чуђења достигло врхунац, јер су се увериле да су се речи Митра Тарабића, које је исказао пред протом и Миљком Милосављевићем, у потпуности обистиниле.
Вапај на ужичкој пијаци потврдио је трагичну истинитост кошутњачког масакра.
Овај догађај навео је Гаврила Поповића да се озбиљно заинтересује за Креманско пророчанство, па је замолио свога побратимо Захарија да му казује све оно што је чуо од својих кумова видивњака. Тако је свештеник Гаврило отпочео да на специјалном папиру записује све поруке које су саопштили Милош и Митар Тарабић, посебно први кремански пророк Милош.