Предвиђање осталих ратова
Осим ових, Милош Тарабић је проти казивао и друга своја пророчанства, која су се обистинила педесет и седамдесет година после његове смрти (умро је 1854. године). Тако је предвидео, како наводи прота:
"На престоње Србије поново ће доћи потомци Чернога Ђорђија. Они ће владати Србијом неко вријеме, а затим ће наступити велеки ратови. Ратоваће се из године у годину.
Прво ће Србија објавити рат Турској и ослободиће скоро цијело Душаново царство. И таман каде постане великачка држава, удариће на њу Швабо са јоште некијем јевропским силама. Биће велики помор у народу, те се неће знати шта је горе - јал толике погибије војске, јал толике болешчине."
- Могу ти казати - говорио је Милош своме куму - да ће Србија бити три године у мраку. Но, то неће бити рат само Србијин. Све земаљске силе удариће једна на други. У Кремна ће доћи такви помор да ће скоро све куће бити завијене у црно. Болест што ће овладати овијем крајем биће много опаснија од душманске војске, која се овдекар и доље у Ужицу буде настанила. Јопет ће из свега тога наша Србија као победник изићи. Узеће цијелу Босну и Херцеговину и друге земље ђе наши живе. Тако ће свуђе бити наше ђе имаде наше куће.
Неће дуго потрајати и Србија ће постати царевина, јер Аустрије и Турске више бити неће. Биће их, али ће бити малене ко неколико зна гра у препуној ћаси.
Заиста, нестаде аустријске и турске царевине
Све ове прекогнистичарске поуке Милоша Тарабића су се обистиниле. Ево их хронолошким редом:
После погибије краљице Драге и краља Александра Обреновића на престо Србије 1903. године поново су дошли Карађорђевићи, и то најпре краљ Петар Први, син кнеза Александра Карађоревића.
Није прошло много година, тачније свега девет, а краљевина Србија ступа у рат са Турском 1912. године (Балкански рат).
Када се узме у обзир да су српске трупе у том рату заузели готово читаву Македонију и Албанију, онда се да лако сагледати да је Милош Тарабић био у праву, када је говорио: "Србија ће узети скоро цијело Душаново царство."
Србија је једва предахнула од овог рата са Турском, а већ 1914. године долази со аустријског ултиматума и одмах затим до директног сукоба, који израста у Први светски рат. Не само да су током овог рата умирали и гинули војници на бојном пољу, већ је смрт косила и позадину. Епидемије пегавог и трбушног тифуса, а затим глад и друге болести биле су главни непријатељи српских села и градова. Тако је само у селу Кремнима, у првим месецима 1915. године, умрло преко пет стотина лица.
Симболична Милошева порука о томе како ће Србија пуне три године бити у мраку остварена је трогодишњим трајањем непријатељске окупације.
Занимљиво је напоменути да је овај видовњак тачно прорекао ангажовање свих светских сила у овом рату, рекавши: "Овај рат неће бити само Србијин." У њему су, као што знамо, учествовале: Француска, Русија, Енглеска, Италија, Америка и Јапан са једне стране, а са друге стране Аустоугарска монархија, Немачка и Турска са друге стране. Наравно, у овом рату учествовали су сви народи који су били под колонијалном влашћу наведених држава.
Милош је прецизно предведео да ће у том рату нестати аустроугарске и турске царевина. Својим језиком неписменог сељака, он је чак визионарски сагледао и будућу политичку карту, казавши: "Биће их али ће бити тако малене ко неколико зрна гра у препуној ћаси." Тако је било, јер је Аустрија изгубила све негерманске земље, а Турска све оне простране области у којима су живели нетурски народи.
Предвиђање да ће Србија бити царевина не би смело да се схвати буквално. Пре свега, при анализи Тарабићевих визија будућих догађаја мора се узрти у обзир његов веома низак ступањ општег образовања. Сасвим је схватљиво што се у његовим порукама срећемо са низом разних појмова у којима се величина једне државе означава именом царство. У овом делу Милошевог прекогнистичарског опуса разумљиво је што није могао да се изрази именом Југославија, које се у нашем језику појавило тек после његове смрти, већ је своју поруку о стварању велике државе Срба, Хрвата и Словенаца - касније назвале Југославија - на себи доступан начин исказао како је знао и умео...