Крцунове црне слутње
Наша редакција је дошла до једног веома занимљивог разговора, новинара Драгољуба Голубовића и Слободана Пенезића Крцуна, који преносимо у целости:
Драгољуб Голубовић сећа се једног занимљивог разговора који је јула 1963. године водио са Слободаном Пенезићем Крцуном, који је у то време био председник ондашње владе Србије.
"Било је то средином јула 1963. године на пријему у француској амбасади приређеног поводом националног празника Француске.
Као и увек много званица: амбасадори готово свих страних земаља, званични представници највиших установа и институција, угледни културни и јавни радници. Међу њима пажњу привлачи председник српске владе Слободан Пенезић Крцун који иначе није волео да се појављује на овако помпезним пријемима.
Угледавши ме у својој близини, он се одједном издвоји од силних саговорника који су га опкољавали било где да крене, закорачи на једну зелену алеју на коју се упркос гужви нико није усуђивао да попне и да бисмо били сами, даде ми знак да му приђем.
"Видим, био си код Бакарића*", рече, алудирајући на велики интервју који сам објавио у "НИН" - у. Било је свима чудно да ме је Бакарић примио јер се говорило да је болестан и да због тога одсуствује са дужности. Али како је "НИН" тих недеља представљао сваку републику понаособ па је дошао ред на Хрватску, он очигледно није хтео да избегне да каже то што је хтео као први човек Хрватске.
"Реци" - настави Крцун - "да ли си стекао утисак да је заиста болестан?"
Кад је добио одговор застаде, замисли се, па рече сасвим неочекивано: "Кад видим шта се све ради, дође ми да све то напишем, да се зна, али да закопам двадесет метара под земљу, кад се открије да се види шта се све радило у ово време".
Опет заћута, па журећи да још нешто каже, као да ће судњи час, а ваљда и да се и не примети да се издвојио, рече:
"Он ће" - алудирао је на Тита - "оставити земљу у много тежој ситуацији него што ју је затеко", и додаде: "Нису то Тарабићи случајно прорекли", то рече и оде.
Одакле је он већ тада знао за казивања Тарабића о "човеку плавијех очију" нисам стигао да га питам. Одакле му то сазнање? Да ли је одлазећи у Кремна то од некога чуо, негде записано прочитао, или је то од оца или мајке чуо.
Те јесени Крцун је погинуо на ибарској магистрали на путу за родно Ужице.