Женидба и смрт последњег Обреновића

Тако је све предвиђао и казивао Митар Тарабић. А кад му је ваљало мрети, неколико дана пре своје смрти, беш уочи 29. маја 1899. године, он дође своме куму Захарију. Било је тачно четири године пре убиства краљице Драге и краља Александа Обреновића. Тада му најпе исприча судбину која чека Обреновиће, да би се после позабавио својом.

"Пошљедни Обреновић ће се несретно оженити", поче он своје казивање куму захарију. "Жена ће му бити лијепа, као румена јабука, али шњоме неће имати ђеце. Неће нико разумјети њиову доброту и љубав лијепу ко мајски цвијет те ће зато са својом краљицом погинути од руке своје војске, на сутрашњи дан, али тек за четири године".

"Значи, 1903. године?", упита га прота, што он и потврди.

"За једну ноћ ће нестати ко да их је гром побио. Погинуће истог дана у години у којој је погунуо књаз Михаило..."

О том догађају, том Мајско преврату 1903. године, прота Захарије је оставио ово сведочанство:

"Догодило се то баш онога дана када је као школски надзорник дошо да обиђе креманску школу професор Светозар Мојковић. Ми ондај у школској згради приредисмо лијеп ручак. За вријеме јела сви су ме тјерали да им причам о пророковањима Милоша и Митра Тарабића. Сам надзорник Мојковић ме је са великијем позором слушао, а и сви остали што бијаху за совром.

Но ја, јопет, видим да господин Мојковић неке ствари из мојега причања вјерује, е неке јок...

Таман сам, уздајући се у част присутнијех људи, стао причати о убиству краљице Драге и краља Александра Обеновића, када се отворише врате и на њима се указа мој сродник Давид Миљковић. Примјетим ја да је Давид нешто озбиљан и блијед. Питам га што му је и што се тако уозбиљио, а он, пред сима нама, рече да је јутроске зором пошо из Ужица, али да се доље по вароши, још од јутра, прича да су синоћ у двору убијени краљ и краљица.

Тада сви поустајаше и настаде тајац.

Надзорник Мојковић рече да је то немогуће и да неко протура лажне вијести. Ја га, на то запитах - који је данаске дан и датум, а он ми одговори да је 29. мај.

Сјетивши се Митрових ријечи да ће краљ и краљица погинути истога дана и датума када је погинуо и књаз Михаило, ја господину Мојковићу речем да је та вијест сасвим тачна, те да не пренагљује у доношењу суда о тој вијести.

Господин Мојковић ми рекне да не буднем тако сигуран, док се то не потврди од стране званичнијех власти. На то му ја узвратим, те му речем да сам чврсто увјерен да је та новост тачна, јер ми је мој кум Митар Тарабић казивао да ће краљ и краљица погинути истога датума кад је погинуо књаз Михаило, а ето, данаске је двадесет девети мај. Надзорник Мојковић је на све то опет био сумљичав.

Није прошло ни пола сахата каде до школе, из Чајетине, дојаха срески писар Данила Пурић, те нам показа депешу из Биограда, која је потвђивала да је ова вијест сасвим истинита.

Мојковић се само прекрсти и рече ми да сам био у праву."