Србољуб Србо Стаменковић

Србољуб Стаменковић, рођен је 31. јануара 1956. године у Титовом Ужицу, па је и сасвим логично било да своју фудбалску бајку започне у локалној Слободи. Већ као средњошколац постао је најбољи играч екипе, што није могло да промакне ни највећим клубовима у земљи. Уследио је позив из Црвене звезде и Стаменковић је већ са непуних двадесет година обукао црвено - бели дрес. Било је то време генерација на Маракани, Драган Џајић је отишао у Бастиљу, а нови талас су предводили Пижон и Дуле Савић. Стаменковић је у Звезди провео шест сезона, одигравши 44 утакмице и постигавши 13 голова. А онда је учинио нешто несвакидашње за овдашње фудбалере - одлази у Америку и то да би се опробао у малом фудбалу.

Фудбал је у то време у Сједињеним Америчким Државама тек био у успону популарности, поготово након што је Пеле провео две сезоне у Космосу из Њујорка. Након Пелеа, у исти тим је стигао и Стаменковићев саиграч из Звезде, Владислав Блеки Богићевић, један од само четворице фудбалера који су уврштени у америчку кућу славних спортиста. Оно што је Блеки био на отвореном, то ће Стен постати у затвореном. Стаменковић је 1981. године потписао уговор за "Memfis Amerikans", члана MISL (Major Indoor Soccer League).

Стен је убрзо постао миљеник публике и врло брзо поставио рекорде клуба - највише голова у сезони (46), највише голова на једној утакмици (5), највише утакмица у низу на којима је био стрелац (14), највише асистенција у сезони (47) и највише хет-трикова (5). О томе колико је импресиван био почетак његове каријере у Америци говори и то што је већ у тој првој години био уврштен у "All-star" тим. Међутим, следеће сезоне Стен је био још бољи, постигавши 55 голова, уз 65 асистенција, што га је чинило и најбољим стрелцем целе лиге, а његове бравуре са "All-star" меча из те сезоне се препричавају међу љубитељима малог фудбала у Америци и три деценије касније.

Међутим, како је Мемфис те сезоне заузео последње место у лиги, било је сасвим логично да Стен пређе у неки од јачих клубова. Уследила је селидба у редове вицешампиона, "Baltimor Blasts", који су за тај трансфер издвојили 150.000 долара, до тада рекордну суму у "MISL". Уз Стаменковића, Балтимор је довео у своје редове још једног Ужичанина из Мемфиса - Реја Куновца. Стен је у Балтимору врло брзо зарадио нове надимке. Због свог дечачког изгледа звали су га „Baby face“, због вишка килограма и склоности ка брзој храни прозван је „Pizza man“, али онај најбитнији зарадио је на самом терену „Stan the Magician“. То што је Стен са лоптом радио на малом простору заиста је била магија, излуђивао је противнике и узбуђивао публику, а његов нови тренер, Кени Купер, описао га је као Пикаса са лоптом, и није било никога у Балтимору ко се није сложио са тим.

Била је то сезона и за Стена и за цео тим. Стаменковић је опет био најбољи стрелац са 34 постигнута гола и опет је предвидео лигу у асистенцијама са 63 "намештаљки". "Baltimor Blasts" су регуларни део сезоне завршили на првом месту, а Стаменковић је проглашен за најкориснијег играча. Стен је блистао у плеј-офу, поставивши нови рекорд лиге са 13 голова и 20 асистенција. Међутим, у великом финалу, против екипе "Sent Luisa", Стен је постигао само један гол, али био је то победоносни гол у продужетку, усред "Sent Luisa". У Балтимору се дуго памтила прослава те титуле и како је Стен потрпао све саиграче у свој мали црвени Фиерго и возио их по целом граду.

Стаменковић је следеће године предводио Балтимор до великог финала, али су тамо поражени од старих ривала из Сан Дијега. Стен је одиграо још две сезоне за "Baltimor Blasts" на врхунском нивоу, а онда је решио да се врати у родно Ужице и да, сасвим логично, отвори пицерију. Шест година касније 1994. године, покушао је да се врати у "MISL", али је одиграо само осам утакмица за "San Hoze", након чега је и дефинитивно окачио копачке о клин, спутан повредама које су га пратиле кроз целу каријеру, пре свега због некарактеристичне грађе за једног фудбалера.

Освојио је 1994. године амерички Оскар популарности, а у каријери у малом фудбалу је забележио 311 голова и 221 асистенцију. Остао је забележен као најбољи играч у историји малог фудбала у САД.

Србољуб Стаменковић, звани Мађионичар, трагично је настрадао у свом родном Ужицу, 28. јануара 1996. године када се оклизнуо и ударио главом о бетон, неколико дана пре његовог четрдесетог рођендана. Шест година касније Балитомор је и званично повукао његов дрес са бројем 10, а 2011. године је Стен уврштен у „Indoor Soccer“ кућу славних, као један од највећих мајстора на петопарцу који је играо ову игру. Оно што је сигурно јесте да ће се његове чаролије са лоптом још дуго препричавати, са обе стране океана.

Једном приликом Србов син је истакао да је „Црвена звезда“ била једини тим који је Срба носио у срцу.