Риста Тешић
Часовничар. Због дугогодишњег ангажовања на заштити природе и културних добара у Ужицу, Риста Тешић први је житељ града који је сахрањен о трошку Општине и са највећим почастима.
По исељењу поданика 1862/63. године из шест утврђених градова у Србији, међу којима и из Ужица, домородачки и новодосељени живаљ, за само неколико година опустошио је непосредну околину Ужица сечом воћњака,шума и другог растиња. Брда и падине око Ужица постали су голи. Низ вододерине бујице су доносиле у варошку котлину велике количине воде и све што је с њом долазило. Ужице је постало нездраво место са великим процентом туберкулозних болесника.
Боравећи у Немачкој и Швајцарској ради усвајања сајџијског умећа. Риста Тешић уочио је у тим земљма велике површине под зеленилом, било да су паркови или шумски појасеви око градова. Са уоченом лепотом коју су неговали тамошњи људи, Риста се вратио у Ужице.
Због више вредних особина, које су привлачиле пажњу, Риста је стекао поштовање групе грађана који су помагали у остваривању његовог наума: да оплемени околину Ужица и сам град.
Шеталиште Великог парка на Забучју које потиче од времена Ристе Тешића (19.век) и ужичког председника општине Дише Вучичевића (20.век) данас у времену на крају друге деценије 21. века.
Ристо Тешић на голом Забучју, тада је одлучио да га пошуми и спаси Ужичане од болештина и клизишта.
Ристо је изградио камену брану, на њеном месту је касније Малиша Атанацковић изградио брану за 3. ужичку хидроцентралу коју Ужичани још памте...
Његова вредна и сваког поштовања заслужна дела су следећа: по отварању Саборне цркве "Свети Ђорђе" у Ужицу (1842), дотадашњи православни храм "Свети Марко" на Царини био је запуштен и у процесу пропадања. С групом истомишљеника Риста је током неколико година не само обновио црквену зграду већ је доградио врло лепу дрвену звонару за два звона, уредио црквену порту и цео простор око цркве оградио. Његовом заслугом овај најстарији православни верски објекат у Ужицу сачуван је као верски и историјски споменик.
За скоро две деценије рада по голетима Великог и Малог Забучја, Риста је са пријатељима засадио преко осамдесет врста дрвећа. Велики ужички парк уз Ђетињу па до на врх Забучја дело је Ристе Тешића, малог броја његових пријатеља и ђака ужичких школа.
У непосредној околини Саборне цркве "Свети Ђорђе" уредио је две парковне површине: испред старе зграде Окружног начелства и простор између Реалке и Саборне цркве. Од некада уређеног парковног простора сада је тамо неколико столетних дрвета засађених руком Ристе Тешића.
Због великих вода и наноса који су се сјуривали у варош на путу ка Ђетињи, сва три потока са северне стране Ужица: Коштички, Буарски и Глуваћки били су Ристовим акцијама укроћени, пошумио је стране а обале заштитио шибљем.
Први је у Србији донео из Немачке кожно седло, које је изложио на првој пољопривредној изложби у Београду, 1882. године. Захваљујући том седлу и Ристовим сугестијама, ужички сарачи били су прави мајстори за прављење опреме за јахање.
Оснивач је Подрушнице Српског пољопривредног друштва за округ ужички.
Изузетним ангажовањем допринео је као надзорни орган управе, изградњи електричне централе у Ужицу на Ђетињи. Најзаслужнији је што су у зимском периоду турбине, генератори и друга опрема за централу пренети из Крагујевца у Ужице.
Риста Тешић испред своје куће на Доварју са синовима, ту где је данас улица Ристе Тешића.
Кола која је конструисао Риста Тешић да би се превезли тешки делови за прву ужичку електричну централу.
Никола Тесла на светској изложби у Чикагу је задивио свет. У Ужицу једини који је пратио рад Николе Тесле у то време је био сајџија Ристо.
Велики парк централна стаза у доба председника Дише Вучичевића.
Велики парк током шездесетих година 20. века.
