Милинко Кушић

Милинко Кушић (Свештици, код Ивањице, 8. април 1912 — Мајкић Јапра, код Санског Моста, 1. мај 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Рођен је 8. априла 1912. године у селу Свештици, код Ивањице, у кући Драгомира Поповића. Рано је остао без родитеља, који су погинули у Првом свртском рату. Гимназију је похађао у Ивањици и Чачку. Истицао се као добар ђак, занимала га је литература, па је и сам писао. Као ученик седмог разреда 1930. године, добио је златну медаљу на конкурсу међународне организације „Фидак“, за најбоље обрађену тему „Шта мислите о миру и како замишљате срећу коју он пружа“. На конкурсу ове међународне организаиције у Паризу учествовали су многи гимназијалци из Југославије и из других земаља света.

После завршетка средње школе уписао се на Београдски универзитет, где је студирао филозофију и права. За време студија налазио се у првим редовима напредне омладине. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1936. године. У марту 1938. године због револуционарне делатности био је осуђен на 18 месеци затвора. После издржане казне, полиција га поново хапси. Овог пута осуђен је на годину дана затвора. Казну је издржавао у затворима у Сремској Митровици и Лепоглави. Када се после Априлског рата 1941. године вратио са робије, одмах се укључио у припреме за устанак.

Активни је организатор народног устанка у ужичком крају. Када је јула 1941. године формиран Ужички партизански одред, Милинко је именован за његовог политичког комесара, а касније за члана Главног штаба НОП одреда Србије. Као политички комесар Ужичког одреда и члан Главног штаба Србије Милинко је дао велики допринос стварњу и раду Ужичке републике.

Када је 1. марта 1942. године, у Чајничу, формирана Друга пролетерска ударна бригада, Милинко Кушић је именован за њеног политичког комесара. Са Другом пролетерском бригадом Милинко је прошао борбе у источној Босни, на Романији, у Санџаку, Црној Гори и Херцеговини. Крајем лета 1942. године Милинко Кушић је постављен за команданта Четврте крајишке бригаде. Са Четвртом крајишком бригадом прошао је борбе са немачким, усташко-домобранским и четничким снагама у Босанској крајини; 25-одневне борбе на Мањачи; у ослобођењу Јајца, септембра 1942. године и од 2. до 4. новембра у Бихаћкој операцији. За успехе у Бихаћкој операцији Четврта крајишка ударна бригада и њен командант Милинко Кушић су похваљени од Врховног штаба НОВ и ПО Југославије.

Кад је 9. новембра 1942. године формирана Четврта крајишка дивизија, Милинко је именован за њеног политичког комесара. У току Четврте офанзиве Четврта дивизија је водила најпре одбрамбене борбе на правцу Сански Мост-Босанска Крупа и успешно задржавала наступање непријатеља. Под веома тешким условима на планини Грмеч водила је жестоке борбе. Уз велике напоре и губитке дивизија се у борбама између 11. и 13. фебруара 1943. године пробила из окружења и тада учествовала у операцијама на Грмечу, у Подгрмечу и на Козари.

Као и велики број бораца, Милинко Кушић је оболео од пегавог тифуса и као тешки болесник извршио самоубиство, 1. маја 1943. године у селу Мајкић Јапра, код Санског Моста.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 9. маја 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Основна школа „Милинко Кушић” у Ивањици, од средине 50их година прошлог века, носи име овог народног хероја.