Жарко Тодоровић Валтер

Жарко П. Тодоровић (Кремна код Ужица, 29. септембар 1907 — Париз, 2000) био је генералштабни мајор Војске Краљевине Југославије.

Рођен је у Београду 1907. године, где је завршио 51. класу ниже школе Војне академије, а потом и вишу школу Војне академије. Као један од најбољих официра послат је на специјализацију у Француску, где завршава чувену Ратну школу, у којој му је један од професора био Де Гол. Након повратка са школовања ради као генералштабни официр.

Период 1941—1945

Априлски рат 1941. затиче га у чину ђенералштабног потпуковника. Избегава заробљавање и већ током лета 1941. године оснива јаку мрежу београдских илегалаца. Одржавао је контакт Драже Михаиловића са савезницима и генералом Симовићем . У формацији Југословенске војске – четника – постаје први командант Београда (17.мај 1941), а потом и командант Северних покрајина Бројно стање илегалне Команде Београда после било је 5.119 илегалаца, од којих је 3.500 имало скривено оружје. Београдски илегалци су располагали и са 80 возила и четири радио-станице. Команда Београда је сматрала да су тих 3.500 људи сигурни за акцију у прва 24 сата.

До половине 1942. године против београдских илегалаца била је ангажована Недићева Специјална полиција, али је она постизала слабе резултате против праве војне организације. Зато је борбу против четничких илегалаца преузео Гестапо и формирао „Анти ДМ (Дража Михаиловић)“ одсек, под командом СС капетана Бранта. Првобитни састав од 700 гестаповаца појачан је са још 400 агената, одабраних из фолксдојчерске 7. СС дивизије „Принц Еуген. Највећа акција Гестапоа на Балкану током Другог светског рата звала се Операција Валтер, према једном од Тодоровићевих псеудонима. И један од највећих досијеа Гестапоа је Досије “Валтер“, који се данас чува у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо).

Операција “Валтер“ изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца, а у Загребу још осам његових илегалаца, махом Хрвата, професора универзитета.

Тодоровић је успео да побегне агентима Гестапоа, у Загребу, где су га водили да открије тамошње везе. Остао је у Загребу, као командант четничких илегалаца у Хрватској, али је поново ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Маутхаузен. Подвргнут је највећим мукама, али пошто је преживео шест месеци – што никоме до тада није успело – Немци су га из најтежег пребацили у најлакши део логора. Ту је чак успео да направи једну малу башту са поврћем, које је несебично делио сапатницима.

Послератни период

После рата Жарко Тодоровић ступа у француску Легију странаца, у којој проводи десет година. Ратовао је у Индокини, укључујући и први рат у Вијетнаму. Стекао је француско држављанство и примљен је на службу у Генералштаб француске армије, где је и пензионисан, у чини генералштабног пуковника. Преминуо је у Паризу око 2000. године.

Комунисти су од Француске тражили његово изручење, да му суде као “народном непријатељу“, што је одбијено као неозбиљно. Као и друге четничке официре који су преживели рат, па и све оне који су преживели Маутхаузен, комунисти су и Жарка Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца. Његово име налази се у књизи “ратних злочинаца“ коју је 2000. године о државном трошку објавио СУБНОР - а . До данас није судски рехабилитован.