Драгомир Протић

Драгомир Протић или Војвода Драгомир (Ужице, 1877 — Табановце, 31. март 1905), српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.

Драгомир Протић је рођен 1877. у Ужицу. Његов отац Груја био је учитељ. Основну школу је похађао у Осечини. Шесторазредну гимназију завршио је у Шапцу. Ступио је 1895. на Нижу школу Војне академије као питомац 28. класе. Након завршене Војне академије промовисан је 1898. у чин потпоручника.

Као поручник 1905. дао је оставку у српској војсци и одлучио је да се придружи српским четницима. Добио је марта 1905. задатак да са подофицирима Драгомиром Васиљевићем и Владимиром Ковачевићем и четом од 27 људи до Пореча и Скопске Црне Горе спроведе товар од 101 пушке и 30.000 метака. Циљ је био да се официрским кадром појача горски штаб и да се Скопска Црна Гора наоружа као база за операције у горњем току Вардара. Четом је командовао Владимир Ковачевић, а Драгомир Протић је био његов помоћник и предвиђен је био за војводу након што стекне нужно искуство на терену. Када је чета ушла у зору у село Табановце доушник је обавестио турски гарнизон у Куманову. У Табановце је стигла турска војска, која је започела са претресом кућа. Српска чета се поделила и сакрила у неколико кућа. Турска војска је приликом претреса опколила и заробила издвојену групу од седам четника. Преостале четнике нашли су и са њима су започели битку око 3 сата поподне. У покушају да се пробије из турског обруча погинуо је Драгомир Протић, а смртно је рањен Драгомир Васиљевић. Борбе са четницима трајале су до дубоко у ноћ, а турски обичај да избегавају ноћне битке омогућио је преосталим четницима да се повуку. Седам заробљених четника спроведено је у Куманово, где су их линчовали муслимански Цигани. Заробљеним четницима су разбијали главе чекићима и мрцварили их ножевима и моткама. У борби на Табановцу укупно је погинуло 11 српских четника.