Срећко Стопић
Срећко Стопић спада у ред наших успешних људи који живе и раде у дијаспори. Живот је Срећка одвео у Ахен, у Немачку, ради специјализације и усавршавања у струци. Како каже, када је у Србији остварио све што се могло, пожелео је више.
Тренутно ради на Институту за процесну металургију и рециклирање метала Факултета за георесурсе и инжењерство материјала Техничког Универзитета у Ахену. Ту држи предавања "Основни процеси у обојеној металургији" (на енглеском), "Металургија ретких земаља" и семинар о никлу на немачком језику. Активно ради на индустријским и европским пројектима.
Од 2001. године живи у Ахену са супругом Миленом, докторком металургије, ћеркама Василијом и Милицом, студенткињама психологије у Диселдорфу и Бону.
Стопић је рођен у Ужицу, 1965. године, од мајке Цмиљане и оца Раденка. Ту је завршио основну и средњу школу. Потом се уписао на београдски Технолошко-металуршки (ТМФ) факултет, који је завршио у року са одличним просеком. Као најбољи студент добио је награду из Фонда "Панта С. Тутунџић" на ТМФ-у. Уследила је магистратура, докторат, избор за доцента на Катедри за металургији обојених метала ТМФ-а у Београду.
Животни мото нашег научника гласи: "Богатство је у људима, и треба га открити, а све док дишем, радим и надам се да ћу успети у томе". Воли Србију, Златибор, посебно ужички крај, где је одрастао. Не пропушта прилику да дође у завичај и ужива у његовим лепотама и дружењу са родбином и пријатељима.
Научни радови
Стопић је својевремено био заслужни члан друштва некадашњег "Савеза инжењера металурга Југославије" и директор Балканског центра за металургију са седиштем у Смедереву, где је био запослен на Институту за металургију гвожђа и челика. У 2001. години је за изузетне научне резултате добио Хумболтову стимпедију у Бону, био је гост председника Немачке Јоханеса Рау у дворцу у Потсдаму. Током 2004. је примио награду за иновације у нанометалургији бакра од Института за бакар у Диселдорфу.
Уследила је награда у 2011. у Прибраму у близини Прага од Удружења металурга ГДМБ за резултате у металургији олова. За свој рад у нанотехнологији злата, сребра, бакра, рутенијума он је са својим тимом на Институту за процесну металургију добио Каисер-Пфалз награду у Гослару у исносу од 50.000 евра, где стоји плоча са његовим именом. У 2014. је завршио Хабилитацију на Техничком Универзитету у Ахену, и добио титулу Приват Дозент.
До сада је написао преко 100 научних радова на енглеском и немачком језику, две научне студије на енглеском о никлу за Оутетец из Оберурсела у близини Франкфрута, и трећу о добијању ретких земаља за РМР у Београду. Осим тога држао је курсеве "Наука и образовање" у Србији преко World University Service на Хемијском факултету у Београду, на Учитељском факултету у Ужицу, и на Универзитету у Крагујевцу. Држао је Ерасмус курсеве на Факултету за Машинство у Марибору у Словенији, на Техничком факултету у Измиру у Турској.
Током 2015. године био је предавач на курсу "БЕСТ" на RWTH Универзитету у Ахену, где је представио своју нову књигу о нанотехнологијама, "Синтеза металних нанопрахова ултразвучном пиролизом" на енглеском језику. Књига говори о добијању прахова злата, сребра, бакра, рутенијум-оксида и композита рутенијум оксид-титан диоксид, који се користе као катализатори у хемијској индустрији.
Био је ангажован на европским пројектима: "INTREAT" са шест европски партнера из Грчке, Бугарске, Србије, Македоније, Немачке. Затим је уследио пројекат "ENPRODUS" са четири партнера из Русије, Украјине, Грчке, Казахстана. У оквиру пројекта "EURARE" било је укључено 22 европска партнера.
Активан је на индустријским пројектима у Немачкој, као што је рециклирање итријум-оксида са керамичких тиглова са разним фирмама. Ефикасност праха магнезијум-оксида на таложење никла и кобалта из сулфатних раствора испитује за РХИ Леобен у Аустрији. До сада је учестовао на више индустријских пројеката тима са "Асарел" - Бугарска.
На просторима бивше Југославије активно је радио са Феропромет и Воксал (Ужице), Призма (Крагујевац), Златарна Цеље (Словенија), РТБ Бор и Институт за металургију бакра (Бор). Држао је пленарна предавања на СЕД Конференцији у Ужицу (Нанотехнологија), Конференција на Тари и низ других.
Приче о људима из дијаспоре
Од 2011. године са колегама из крагујевачке "Призме" активно ради на развијању ефикасног процеса за проиводњу и синтезу наночестица метала коришћењем ултразвучне пиролизе.
Стопић је почасни саветник "Tehniker Krankenkase" у Ахену, специјални представник MEAB Chemie Technik GmbH за Балкан.
Рецезент је пројекта за постдипломске студије на Универзитету у Лијежу у Белгији. Специјалну почаст доживео је када је позван од Академије наука Финске, са још четири еминента професора из Шведске, Данске, Немачке и Швајцарске, где је провео три дана у Хелсинкију рецензирајући 25 државних пројеката из области хидрометалургије, нанотехнологије и заштите животне средине.
Почасни је амбасадор Удружења Ужичана у Београду.
Слободно време у Ахену посвећује фудбалу, љубави из младих дана. Каже да се на Јутјубу налазе три кратка филма са његовим утакмицама.
Написао је и издао две књиге: "Угледајте се на њих" (2008.) и "Продавци знања" (2009.), "Необичне приче о успешним људима дијаспоре, о којима се мало зна и ретко пише", на српском језику, у којима описује судбине и стратегије успеха људи из Ужица, који у иностранству без кумовских и родбинских веза стижу до успеха на универзитетима и светским компанијама. Они су везани за свој завичај и отаџбину. Осим научног рада коме су посвећени имају и друга интересовања, имају разне хобије (музика, спорт, уметност).
Ниска Стопићевих научних успеха и активности могла би се још низати. О њима неком другом приликом.
