Светислав Басара

Светислав Басара (рођен 21. децембра 1953. у Бајиној Башти) је један од најзначајнијих српских прозних писаца. Аутор је више од четрдесет књижевних радова – романа, збирки приповетки, драма и есеја.

Светислав Басара је рођен 21. децембра 1953. у Бајиној Башти. Његову мајку Добрилу као девојчицу су усвојили Светислав и Зорка Веизовић, па је по деди добио име.

Добитник је више српских награда за књижевност, а његов роман „Фама о бициклистима“ (издавач Дерета, Београд. ISBN 978-86-7346-585-2. ) многи сматрају једним најбољих романа девете деценије двадесетог века.

„Пре двадесет година, помислио сам, ништа ме није припремило за појаву Фаме о бициклистима. Басара је до тада објавио своје прве приче и романе, а ја сам у мојој збирци Фрас у шупи објавио причу „Светислав Басара интервјуише Самјуела Бекета за Трећи програм радио Београда“. Басарини рани романи указивали су на списатељску разиграност, на постмодернистичко поигравање садржајем и формом, на препуштање апсурду, што су све одлике типичне за Басарин прозни поступак, али ништа није наговештавало велики скок, велики прелет, који ће се одиграти објављивањем романа који ће постати још типичнији пример његове прозе. После појаве Фаме о бициклистима, слободно се тако може рећи, српска проза више није била иста, као што ни Басара више није био исти писац, као што ни ја нисам био исти читалац.”

— Давид Албахари

Драме су му извођене на многим сценама а књиге превођене на енглески, француски, немачки, мађарски, бугарски, италијански и македонски језик.

Басара је био амбасадор СР Југославије од 2001. до 2005. године на Кипру.

Колумниста је дневних новина Данас. Колумна му носи назив Фамозно.

Из брака са Видом Црнчевић-Басара, кћерком покојног Бране Црнчевића, има двоје деце Тару и Рељу.

Награде и признања

За роман Фама о бициклистима добио је Награду „Жељезаре Сисак“.

Добитник је „Нолитове награде“ за књигу Монголски бедекер.

Роман Успон и пад Паркинсонове болести, у издању београдске издавачке куће „Дерета“, донео му је Нинову награду за роман године 2006, као и награду Народне библиотеке Србије за најбољу књигу од 25 најчитанијих у мрежи народних библиотека Србије у 2008. години и награду „Лаза Костић“ 2007. године. За роман Анђео атентата, који је објавила издавачка кућа „Лагуна“, добио је 2015. године награду Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић“ и награду „Исидора Секулић“.

Први је добитник награде Фонда „Борислав Пекић“.

Као колумниста „Данаса“, добио је 2010. године награду „Станислав Сташа Маринковић“. Његов роман Мајн кампф ушао је у најужи избор за Нинову награду 2012. године.