Сабит Алаудин Ужичанин

Сабит Алаудин Ужичанин или Алаудин Али (Ужице или Шехер Ужице око 1650 – Истанбул 1712) је био турски османски песник, суфијске оријентације.

Школовао се у родном граду Ужицу, тада делу босанског ејалета, потом у Цариграду, где је дуго службовао на различитим државним и верским пословима. Сматра се да је испред турске царске власти учествовао у делегацији која је потписала Карловачки мир 1699. године. Дуго година службовао је у Сарајеву (кадија, муфтија, босански мула), где је створио културни круг и посебно утицао на другог познатог суфи песника, Мехмеда Решида (Рашида).

Написао је Диван, са више од 600 песама, епску песму Зафернаму од 426 стихова и недовршени љубавни спев Едхем и Хума. За његово најбоље дело сматра се Мираџија, који је остао недовршен. Зафернама се у турској књижевности убраја у најзначајније дело целе те епохе. Његова поезија осим што обилује суфи мистиком (по којој је човек - Нур - одблесак божанске светлости), сматра се оригиналном у стилу и језику, јер не пати од кићености својствене другим песницима епохе. Поред тога што слави бога, Алаудин је опевао и друштвене прилике и животну стварност тог периода.

Умро је у оскудици а славу је стекао посмртно. Босанскохерцеговачка књижевност убраја га у ствараоце, који су писали на оријенталним језицима.

Цитат:

"Kad ajete iz Kur'ana o boju razjasni ondare

će vojnicima ovaj govor krasni:

"Vitezovi, počujte me, da vam kažem jasno -

Na crnu ste zemlju došli, da pomrete časno.

Nit je ovaj svijet vječan ni naklonost neba,

Il'gazija ili šehit svakom biti treba.

Kad ćemo jos dočekati 'vaki Bajram jedan?

Ko pogine, bit će šehit, ko ostane sretan.

Čujte, braćo, znamenit je dan današnji za nas,

Junački je ovo Bajram, slavni pir je danas.

Gazije ce časno ime u narodu steći,

A šehiti u rajske će đulistane preći."

Kad u vojsci vriska nasta, trese se od zora

Na površju zemaljskome devet slavnih gora.

Ta krvava suza kamen u rubin pretvara.

I crvene se kajike po poljima stvara."