Паун Петронијевић

Паун Петронијевић (Рибашевина, 1936 – Београд, 1962) био је српски песник.

Основну школу Паун је учио у Рибашевини а ниже разреде гимназије у Ужицу. Због болести није могао да настави школовање. Две године је радио као секретар основне школе у Рибашевини. Разболео се 1951. године и од тада се лечио на грудном одељењу Опште болнице у Ужицу, потом у санаторијуму у Кнез Селу и болници на Бежанијској коси у Београду. Преминуо је 12. августа 1962. године, у 26 години, од туберкулозе.

Почео је да пише песме у шеснаестој години и прву песму објавио је 1953. године у ужичким “Вестима”. Објављивао је и у другим листовима “Омладини”, “Задрузи”, “Црвеној звезди”, “Јединству”, “Стремљењима”, “Браничеву” и “Листу младих”. Пред смрт, његови пријатељи Милан и Милојко Ђоковић (уз избор Добрице Ерића) објавили су му прву збирку песама “Пастир тражи дно неба” (1962).Од објављивања прве збирке до појаве избора његове поезије у књизи “Добро лето” (1974) прошло је тринаест година. Тада је на предлог председника КПЗ општине Ужице, Тодора Тоше Ђурића, установљена књижевна манифестација “Одзиви Пауну”, “Паунова награда” (за најбољу књигу објављену у текућој години) као и “Плакета Паун Петронијевић” (за укупан књижевни рад).

Паун је био члан Дописног клуба за књигу и књижевност на селу Србије у Београду. Сматран је припадником круга песника сељака и био је један од његових најмаркантнијих фигура.

О њему је писано у “Прегледу књижевности ужичког краја” (1991) који је приредио Милутин Пашић, “Биографском лексикону Златиборског округа” (2006), “С оне стране дуге: српско песништво за децу и младе од Захарија Орфелина до Љубивоја Ршумовића” (2006) које је приредио Перо Зубац. Заступљен је у више зборника и антологија. О његовој поезији писали су: Љубивоје Ршумовић, Радомир Андрић, Добрица Ерић, др Драгиша Витошевић, др Миленко Мисаиловић, др Драгољуб Зорић, др Милутин Пашић, Срба Игњатовић, Милутин –Лујо Данојлић, Милијан Деспотовић, Перо Зубац и многи други.

Превођен је на италијански, шпански, руски, француски, бугарски, јерменски и пољски језик.