Обрад Јовановић

Рођен је 1949. године у селу Мионица код Косјерића, Учитељску школу завршио је 1969. године у Ужицу, 1971. године Вишу педагошку школу, одсек ликовног васпитања у Приштини, а 1977. године Академију ликовних уметности, одсек сликарства, у Приштини. Магистрирао је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1992. године у класи професора Момчила Антоновића. Један је од оснивача Учитељског факултета у Ужицу, чији је био редовни професор. Иницирао је и оснивање Уметничке школе у Ужицу, а био и њен први директор. Његове слике публика је могла да види на преко 100 изложби у земљи и иностранству, а део радова је поклонио Учитељском факултету. Учествовао је на преко 120 ликовних колонија и хуманитарних акција. Био је члан УЛУС-а од 1979. године.

Поводом Републичке смотре ликовног стваралаштва за 2014. годину, добија награду Министарства просвете, науке и технолошког развоја и УЛУС-а као признања за изузетне резултате у остваривању и унапређивању ликовно-педагошке теорије и праксе у Србији.

2017. године је ретроспективном изложбом у Ужицу обележио 40 година стваралаштва.

На Белој земљи је направио кућу и атеље који је својеврстан Обрадов храм и светиња, те импресивна галерија, којом је вратио дуг својој највећој љубави - сликарству.

Био је сликар богатог ликовног опуса, којим је заузео истакнуто место у савременој историји српског сликарства, називан је и "народним уметником". Не само због његове приступачности, једноставности или мотива које је сликао, већ и због његових идеја о потреби хуманијег друштва, настојања да ликовну уметност приближи што већем броју људи и да младе уметнике охрабри на почетку каријере.

Омиљени ужички сликар није се повиновао ликовним трендовима и створио је оригинално и релевантно уметничко дело. Сјајан цртач и сликар, ерудита и врстан познавалац историје уметности, чије је сликарство дубоко укорењено у европској традицији, створио је препознатљиви експресионистички израз, посебне светлости, живог и богатог колорита.

Као врстан познавалац људске душе, обликовао је оригинални и раскошни антрополошко-етнолошки лавиринт живота и духовних стремљења горштака ужичког краја. У надреалним призорима, који су понекад и драматични, са критичким, ироничним, па и циничним освртом, на његовим сликама, духовитих назива, приказани су предели, овнови, трубачи, сељани, свадбе, сахране, гробља, стећци, митска бића...

Професор Обрад Тасић је, након тешке болести, преминуо 26. фебруара 2019. године, у 70. години.