Милутин Ускоковић

Рођен је у Ужицу 16. јуна 1884. године, био је српски књижевник, правник, доктор наука.

Биографија

Милутин Ускоковић завршио је основну школу у Ужицу а гимназију у Београду. Студирао је права у Београду. У Женеви је 1910. одбранио дисертацију о царинској унији и међународном праву и стекао титулу доктора правних наука. Запослио се 1906. у Царинској управи у Београду, а 1907. је постављен за дипломатског службеника у Српском конзулату у Скопљу. Радио је као секретар у Одељењу за трговину, радиност и саобраћај Министарства народне привреде, а од 1914. у трговинском инспекторату Министарства народне привреде у Скопљу. Повлачећи се испред бугарске војске из Скопља , стигао је преко Приштине у Куршумлију. Потресен трагедијом свога народа 1915. године извршио је самоубиство. Коло српских сестара из Ужица 1936. године поставило је спомен плочу на кући у којој је живео Милутин Ускоковић.

Књижевни рад

Писао је цртице, приповетке и романе.Био је сарадник и члан редакције Политике од њеног осниванја 1904. Књижевне текстове је објављивао у часописима: Савременик, Дело, Нова искра, Српски књижевни гласник, Самоуправа, Штампа, Словенски југ, Српска домаја, Бранково коло, Београдске новине, Грађанин, Босанска вила, Цариградски гласник, Венац, Вардар, Летопис Матице српскеи др. У часопису "Судслаwисцхе Ревуе" објавио је 1912. године прилог о новопазарском санџаку. Његов лирски темперамент био је испуњен приличном дозом сентименталности. Припадао је генерацији младих српских писаца који су почетком XX века смело напуштали традиције српске реалистичке прозе и угледали се на модерну европску литературу. Сматран је представником тзв. београдског друштвеног романа. Улазећи у драматичне сударе личности са градском средином, више је давао унутрашња стања наших интелектуалаца него комплексну слику времена и средине; у његовој литератури осетна је противречност између старинског романтизма и модерног схватања живота и света. Најзначајнији је писац кога је Ужице имало до Првог светског рата.

Политичко деловање

Учествовао је у организовању Мале конференције југословенских књижевника и уметника, Првог ђачког југословенског конгреса у Београду и Прве југословенске уметничке иѕложбе. Залагао се за конфедерацију југословенских држава. На конфренцији југословенских студената у Софији 1906. године поднео је реферат Балканска конфедерација и југословенска заједница.

Награда

За роман Дошљаци добио је награду Српске књижевне задруге 1909. године.

Награда "Милутин Ускоковић"

Културно-просветна заједница општине Ужице (данас Друштвено предузеће "Арт") установила је књижевну награду "Милутин Ускоковић" за најбољу необјављену приповетку још 1993. године. Идеја ове манифестације је афирмација савремене српске приповетке. Жири на конкурсу проглашава добитника награде "Милутин Ускоковић" као и друге две награде. Уз награђене, откупљује се још седам приповетки и све заједно се објављују у посебном броју ужичког часописа за књижевност, уметност и културу Међај.

Спомен - биста

Удружење професора, наставника и учитеља 1953. године подигло је Милутину Ускоковићу спомен - бисту у централном куршумлијском парку. Две године касније, 1955. године и у Ужицу је постављена спомен - биста у парку крај реке Ђетиње. Данас се та иста спомен - биста налази у центру Ужица у такозваном "Ускоковићевом пролазу".