Кирило Савић

Кирило Савић (26.(13) јануар 1870, Ивањица - 27. април, Београд 1957) био је грађевински инжењер, професор универзитета и академик. Као инжењерски капетан учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату.

Кирило Савић је рођен 26.(13) јануара 1870. године у Ивањици, округ моравички, где је завршио основну школу. Првих шест разреда гимназије завршио је у Ужицу, а преостала два у Београду. Технички факултет грађевинског смера завршио је у Београду 1892. године. По завршетку факултета, а према уобичајеној пракси Министарства грађевине Србије, упућен је на даље усавршавање на Високу техничку школу - Цхарлоттенбург у Берлину коју је са одличним успехом завршио 1896. године.

Рад и стваралаштво

По повратку у Београд упућен је од истог Министарства на практичне радове у Русију где се бавио пројектовањем и грађењем великих железничких пруга и објеката. Једна од таквих била је железничка пруга Тифлис-Карс на Кавказу, где је провео око две године. Јануара 1899. вратио се у Србију. У Министарству грађевине радио је на пројектовању и изградњи мостова и других грађевинских објеката. За Русију је 1902. године радио на изградњи железничке пруге Александропољ-Ереван-Џуљфа. Почетком 1906. постављен је за ванредног професора Техничког факултета у Београду,[2] а затим на место начелника Управе за грађење железница.

Поново одлази на рад у Русију 1912. године и исте године се враћа да би као резервни официр учествовао у Балканским ратовима 1912. и 1913. године. Завршетком ових ратова опет се нашао у Русији на изградњи железничке пруге на Кавказу, али већ идуће 1914. године долази у Србију због рата са Аустроугарском где учествује као инжењериски капетан. Његово искуство грађевиснког стручњака било је веома важно српској војсци у току Првог светског рата. Још једном, 1916. године, а по одобрењу Врховне команде српске војске одлази у Русију на изградњу железничке пруге на руско-турској граници. Ту га затиче Октобарска револуција 1917. године где је био све до 1922. године. Те године се вратио у своју земљу, тада Југославију, где добија место на Техничком факултету као шеф катедре за железнице и путеве. На овој катедри пружио је свој највећи допринос, посебно у области метода савременог пројектовања и грађења железничких пруга и путева. Као професор је са ове катедре извео велики број познатих стручњака веома цењених и данас у земљи и ван ње. На овом послу остаје све до избијање Драгог светског рата 1941. године.

Био је посланик у VIII срезу Београда и члан Уставотворне скупштине. Јануара 1946. именован је за министра без ресора у Савезној влади Југославије. Активно је учествовао у изради студија и пројеката за изградњу важних железничких саобраћајница: Брчко - Бановићи, Шамац - Сарајево, Сарајево - Плоче и Београд - Бар.

Утицај

Својим укупним деловањем и начином мишљења одлучујуће је утицао на систем развоја наших железница између два рата, при чему је сва своја искуства и научна знања ставио у службу своје земље. Утицао је на формирање лика грађевинског инжењера београдског Универзитета преносећи на своје студенте своје искуство пројектанта, градитеља и научника. Кирило Савић се није активно бавио политиком мада је припадао земљорадничкој странци и као угледан научник био члан главног одбора ове странке. Схватао је тежак положај сељака и борио се да се поправи стање овог најширег слоја народа.

Допринос Кирила Савића научном развоју железница и железничке технике је огроман о чему сведоче многобројна научна и друштвена признања која трају и данас међу његовим следбеницима и делима која је за собом оставио.

Српска академија наука и уметности изабрала га је 1948. за дописног члана.

Техничка велика школа у Београду промовисала га је за почасног доктора техничких наука.

Некадашњи Железнички институт у Београду преименован је 1969. у Институт „Кирило Савић“.

Једна улица на Вождовцу од 1965. носи његово име.

Једна од основних школа у Ивањици носи његово име.

Одликовања

Одликован је 1915. године орденом Белог орла са мачевима V реда, а 1938. Орденом југословенске круне III реда.

Умро је 27. априла 1957. године у Београду.