др Марко Поповић

Рођен је 1944. године у Ужицу, у угледној породици индустријалца Марка Поповића са Царине. Одрастао је и школовао се у Београду. Дапломирао је на Филозофском факултету, одељење за археологију, магистрирао 1972, а докторку дисертацију „Настанак и развој фортификације Београдске тврђаве“, одбранио је 1982. године. Професионалну каријеру започео је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, а наставио у Археолошком институту, где је остао све до пензионисања 2011. године. Руководио је бројним истраживачким, конзерваторско рестаураторским пројектима. Радио је на проучавању средњовековних градова, а посебно развоја војне архитектуре у Србији и земљама византијског света. Руководио је истраживањима тврђава у Смедереву, Београду и Расу, као и археолошким ископавањима на више значајних локалитета (Браничево, Студеница, Врсенице итд). Своја вишегодишња истраживања објавио је у студијама о Ужичком граду, Магличу и Новом Брду. Од 2000. године руководио је радовима на заштити споменичког наслеђа и реконструкције ентеријера Савезне скупштине. Истраживачки опис др Марка Поповића обухвата и истраживање сакралних комплекса и манастирских здања.

Своја истраживања је обављао у Билећи, Требињу, Митрополији у Београду, Куманици на Лиму, Новом Брду итд. Систематско истраживање манастирског комплекса Студенице дало је до тада најдетаљнији приказ живота и рада монашке заједнице. Ужичане је посебно задужио монографијом „Ужички град“ који су заједно објавили Археолошки институт и Историјски архив, а због интересовања стручне и шире јавности штампана је у два издања. Др Марко Поповић радо је сарађивао са институцијама културе у Ужицу. Приликом обележавања 190 година од ослобођења Ужица, Историјски архив и СО „Кадињача“ приредили су изложбу „Ослобођење Ужица 1807“, аутора др Животе Марковића. Отварајући изложбу, др Поповић се поред осталог осврнуо на значај Ужичког града:

Овај рад, чији је настанак затамњен заборавом прошлости, био је позорница значајних догађаја српске историје. Бедеми Ужичког града памте Николу Алтомановића, памте његов слом, памте тужни догађај који је након тога уследио, када су српске земље распарчане, и последице тога догађаја ми у данас још увек осећамо. Међутим, Ужички град памте и славне дане српске историје. Први српски устанак представљао је преломни догађај у судбини српског народа. Тим догађајем српски народ је поново изашао на европску политичку сцену, а Први српски устанак је васпоставио поново изгубљену државност Србије више векова раније. Значајни догађаји Првог српског устанка одвијали су се управо овде, на овом тлу, у Ужицу. Налазећи се на важном путу који је спајао запад са истоком Балкана, Ужички град представљао је важно упориште које је повезивало турску Босну са Србијом... – речи су Марка Поповића са отварања изложбе 1977. године.

Обављао је низ одговорних дужности. Био је председник Српског археолошког друштва, председник Управног одбора Завода за заштиту споменика културе града Београда, председник Комисије за споменике од изузетног значаја и српска културна добра у иностранству. Био је члан Одбора за историју Босне и Херцеговине САНУ, уређивао часопис Наслеђе, едицију Сингидунум; Зборник радова Народног музеја и члан редакција часописа Саопштења, Новопазарски зборник, Старинар и посебних издања Археолошког института. Резултате својих истраживања износио је и на бројним међународним скуповима у земљи и иностранству. Као гостујући професор одржао је циклус предавања у Паризу. Аутор је преко 200 научних студија, прилога и чланака. За свој вишедеценијски рад добио је бројна друштвена признања: Три пута је био добитник Октобарске награде, као и Априлске награде града Београда, Новог Пазара, а од родног града добио је награду „Слободан Пенезић Крцун“ и Повељу Града Ужица.

Преминуо је 20. августа 2020. године у Београду.

Др Александар В. Савић,

архивски саветник