Иван Босиљчић
1979.
Иван је рођен и одрастао у Ужицу, уз родитеље Љиљану и Дејана и брата Драгана. Одувек се одвајао од друге деце и био изразито повучен, што му није сметало да већ са шест година почне да игра фолклор и наступа. Волео је поезију, а касније је развио и љубав према рецитацији. У родном граду током основне школе није много излазио, већ се окрену сликарству које му је допуштало да ужива у својој машти. Да нисам глумац, био бих сликар као и мој деда, изјавио је једном,истичући да нарочито ужива у иконописању.
1993.
Пред полазак у Гимназију Иван је схватио да треба да се отвори према свету и почео је да превазилази своју скромност и стидљивост. Учланио се у драмску секцију, а касније с групом вршњака оформио групу "Рок апотека". У том периоду је много полагано на физички изглед и признаје да је прижељкивао да има фризуру као Џон Траволта у филму "Брилијантин", али да није имао храбрости да је носи.
1996.
Родни крај и планину Златибор која је обележила највећи део његовог одрастања, заменио је равницом, када се са само 17 година уписао на новосадску Академију Уметности - смер глума, у класи Виде Огњеновић. На пријемном је бриљирао као рецитатор и захваљујући том дару ушао у ужи избор. У току студија учествовао је у бројним студентским представама, а прву професионалну улогу добио је на трећој години Академије у ужичком позоришту, када је играо Луду у Шекспировој Богојављенској ноћи. Исте године је награђен на сусретима Јоакима Вујућа као најбољи млади глумац фестивала.
2003.
Иван је дипломирао у класи Виде огњеновић представом Виза, по тексту и у режији своје професорке. Исте године отворила су у се и врата света филма, па је остварио и запажену улогу у остварењу "Страх од летења". Истовремено с првим пословним успесима, Ивану се десила и љубав - заљубио се, на трећи поглед, каже, у Тамару Благојевић, која му је била велика подршка у наредних пет година.
2004.
Босиљчић је схватио да мора да се пресели у Београд како би његова каријера могла да напредује. Позајмљује глас ликовима из цртаних филмова и упорно одлази на све кастинге за које зна, чак иако на њих није био позван. Сматрао је да је најбољи промотер свог талента и није желео да му било шта промакне. Овакав приступ каријери уродио је плодом, па је млади глумац исте године добио улоге у серијама "Стижу долари", где је играо и у другој сезони, и у телевизијском филму О штетности дувана. Играо је и мању улогу у филму "Spleen" Луиђија Барберија.
2005.
Premijera hit predstave Cigani lete u nebo vinula je Ivana u orbitu popularnosti, bar što se tiče pozorišne publike. U Pozorištu na Terazijama kasnije je ostvario brojne zapažene uloge u predstavama Kiss me Kate, Brilijantin, Heroji, Golje, Chicago, Maratonci trče počasni krug... Njegovo igračko umeće, izuzetne glasovne mogućnosti, ali i atraktivan izgled, doprineli su da mladi Užičanin veoma brzo postane zvezda jedinog muzičkog teatra kod nas, a za predstave u kojima igra stalno se traži karta više.
..........
Иван Босиљчић (Ужице, 15. јануар 1979) је српски позоришни, филмски и телевизијски глумац.
Приватни живот
Рођен је у Ужицу 1979. године у СФР Југославији. Од 2011. године је у браку са регионалном музичком звездом Јеленом Томашевић. Имају ћерку Нину. Течно говори енглески и руски језик.
Школовање
Након завршеног трећег разреда гимназије одлази из Ужица у Нови Сад где уписује глуму у класи проф. Виде Огњеновић. Ванредно завршава четврти разред средње школе и редовно уписује прву годину Академије уметности. Био је на класи са Игором Ђорђевићем, Надом Шаргин, Слобом Стефановићем, Сеном Ђоровић... Дипломирао је 2001. године и од тада живи и ради у Београду.
Каријера
Стални је члан ансамбла драме у Народном позоришту. Као изврстан певач и плесач један је од најзачајнијих глумаца савременог музичког театра у Београду. Први и за сад једини добитници Стеријине награде за улогу у мјузиклу су Небојша Дугалић и Иван Босиљчић. Стеријину награду за глумачко остварење за улогу Манета у мјузиклу Зона Замфирова добио је 2013. године. Активно се бавио фолклором 16 година. Као бивши рецитатор и љубитељ поезије, широм региона одржава музичко поетске вечери. 2014. године почиње да се бави педагошким радом као асистент проф. Види Огњеновић на Академији лепих уметности, одсек глума.
Награде
"Златни ћуран" за најбоље глумачко остварење за улогу Бранка у представи “Избирачица” на 43. Позоришном фестивалу најбољих комедиографских остварења Србије - Дани комедије у Јагодини (2014).
Стеријина награда за глумачко остварење за улогу Манета у мјузиклу Зона Замфирова (2013).
Глумачки пар године 2012. Иван Босиљчић - Слобода Мићаловић, Непобедиво срце, Филмски сусрети у Нишу
Годишња награда Позоришта на Теразијама 2010. за улогу Дон Јереа у представи "Глорија"
Глумачки пар године 2010. Иван Босиљчић - Ивана Јовановић, Грех њене мајке, Филмски сусрети у Нишу
Глумачки пар године 2009. Иван Босиљчић - Слобода Мићаловић, Рањени орао, Филмски сусрети у Нишу
Најбољи млади глумац на Фестивалу Дани комедије у Јагодини 2009. године за улогу Мирка Топаловића у представи "Маратонци трче почасни круг"
Најбољи дебитант на Филмским сусретима у Нишу 2008. за улогу Васила у филму “На лепом плавом Дунаву”. За исту улогу добио Награду публике и Награду новинара.
Зоранов брк, Награда за глумачку бравуру у представи "Дон Крсто" за улогу Трипа, на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару 2007. године
Најбољи млади глумац, Позоришни сусрети Јоаким Вујић, Награда за улогу Луде у представи “Богојављенска ноћ”, 2000. године.