Иван Босиљчић

1979.

Иван је рођен и одрастао у Ужицу, уз родитеље Љиљану и Дејана и брата Драгана. Одувек се одвајао од друге деце и био изразито повучен, што му није сметало да већ са шест година почне да игра фолклор и наступа. Волео је поезију, а касније је развио и љубав према рецитацији. У родном граду током основне школе није много излазио, већ се окрену сликарству које му је допуштало да ужива у својој машти. Да нисам глумац, био бих сликар као и мој деда, изјавио је једном,истичући да нарочито ужива у иконописању.

1993.

Пред полазак у Гимназију Иван је схватио да треба да се отвори према свету и почео је да превазилази своју скромност и стидљивост. Учланио се у драмску секцију, а касније с групом вршњака оформио групу "Рок апотека". У том периоду је много полагано на физички изглед и признаје да је прижељкивао да има фризуру као Џон Траволта у филму "Брилијантин", али да није имао храбрости да је носи.

1996.

Родни крај и планину Златибор која је обележила највећи део његовог одрастања, заменио је равницом, када се са само 17 година уписао на новосадску Академију Уметности - смер глума, у класи Виде Огњеновић. На пријемном је бриљирао као рецитатор и захваљујући том дару ушао у ужи избор. У току студија учествовао је у бројним студентским представама, а прву професионалну улогу добио је на трећој години Академије у ужичком позоришту, када је играо Луду у Шекспировој Богојављенској ноћи. Исте године је награђен на сусретима Јоакима Вујућа као најбољи млади глумац фестивала.

2003.

Иван је дипломирао у класи Виде огњеновић представом Виза, по тексту и у режији своје професорке. Исте године отворила су у се и врата света филма, па је остварио и запажену улогу у остварењу "Страх од летења". Истовремено с првим пословним успесима, Ивану се десила и љубав - заљубио се, на трећи поглед, каже, у Тамару Благојевић, која му је била велика подршка у наредних пет година.

2004.

Босиљчић је схватио да мора да се пресели у Београд како би његова каријера могла да напредује. Позајмљује глас ликовима из цртаних филмова и упорно одлази на све кастинге за које зна, чак иако на њих није био позван. Сматрао је да је најбољи промотер свог талента и није желео да му било шта промакне. Овакав приступ каријери уродио је плодом, па је млади глумац исте године добио улоге у серијама "Стижу долари", где је играо и у другој сезони, и у телевизијском филму О штетности дувана. Играо је и мању улогу у филму "Spleen" Луиђија Барберија.

2005.

Premijera hit predstave Cigani lete u nebo vinula je Ivana u orbitu popularnosti, bar što se tiče pozorišne publike. U Pozorištu na Terazijama kasnije je ostvario brojne zapažene uloge u predstavama Kiss me Kate, Brilijantin, Heroji, Golje, Chicago, Maratonci trče počasni krug... Njegovo igračko umeće, izuzetne glasovne mogućnosti, ali i atraktivan izgled, doprineli su da mladi Užičanin veoma brzo postane zvezda jedinog muzičkog teatra kod nas, a za predstave u kojima igra stalno se traži karta više.

..........

Иван Босиљчић (Ужице, 15. јануар 1979) је српски позоришни, филмски и телевизијски глумац.

Приватни живот

Рођен је у Ужицу 1979. године у СФР Југославији. Од 2011. године је у браку са регионалном музичком звездом Јеленом Томашевић. Имају ћерку Нину. Течно говори енглески и руски језик.

Школовање

Након завршеног трећег разреда гимназије одлази из Ужица у Нови Сад где уписује глуму у класи проф. Виде Огњеновић. Ванредно завршава четврти разред средње школе и редовно уписује прву годину Академије уметности. Био је на класи са Игором Ђорђевићем, Надом Шаргин, Слобом Стефановићем, Сеном Ђоровић... Дипломирао је 2001. године и од тада живи и ради у Београду.

Каријера

Стални је члан ансамбла драме у Народном позоришту. Као изврстан певач и плесач један је од најзачајнијих глумаца савременог музичког театра у Београду. Први и за сад једини добитници Стеријине награде за улогу у мјузиклу су Небојша Дугалић и Иван Босиљчић. Стеријину награду за глумачко остварење за улогу Манета у мјузиклу Зона Замфирова добио је 2013. године. Активно се бавио фолклором 16 година. Као бивши рецитатор и љубитељ поезије, широм региона одржава музичко поетске вечери. 2014. године почиње да се бави педагошким радом као асистент проф. Види Огњеновић на Академији лепих уметности, одсек глума.

Награде

  • "Златни ћуран" за најбоље глумачко остварење за улогу Бранка у представи “Избирачица” на 43. Позоришном фестивалу најбољих комедиографских остварења Србије - Дани комедије у Јагодини (2014).

  • Стеријина награда за глумачко остварење за улогу Манета у мјузиклу Зона Замфирова (2013).

  • Глумачки пар године 2012. Иван Босиљчић - Слобода Мићаловић, Непобедиво срце, Филмски сусрети у Нишу

  • Годишња награда Позоришта на Теразијама 2010. за улогу Дон Јереа у представи "Глорија"

  • Глумачки пар године 2010. Иван Босиљчић - Ивана Јовановић, Грех њене мајке, Филмски сусрети у Нишу

  • Глумачки пар године 2009. Иван Босиљчић - Слобода Мићаловић, Рањени орао, Филмски сусрети у Нишу

  • Најбољи млади глумац на Фестивалу Дани комедије у Јагодини 2009. године за улогу Мирка Топаловића у представи "Маратонци трче почасни круг"

  • Најбољи дебитант на Филмским сусретима у Нишу 2008. за улогу Васила у филму “На лепом плавом Дунаву”. За исту улогу добио Награду публике и Награду новинара.

  • Зоранов брк, Награда за глумачку бравуру у представи "Дон Крсто" за улогу Трипа, на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару 2007. године

  • Најбољи млади глумац, Позоришни сусрети Јоаким Вујић, Награда за улогу Луде у представи “Богојављенска ноћ”, 2000. године.