Нађа Тешић

Нађа Тешић (Ужице, 1939 — Њујорк, 20. фебруар 2014) је била српска и америчка књижевница, професор филмске режије, сценарија и француске књижевности, сестра сценаристе Стојана Стива Тешића.

Нађа је рођена у Ужицу, где је завршила основну школу Краља Петра II, да би се 1954. године, са својих 15. година, заједно са мајком и братом преселила у Чикаго, где је већ дуго живео њен отац.

Због одличних резултата у средњој школи, Нађа је прескочила два разреда и добила могућност да 17. година постане студент. Одлучила се за студирање на Универзитету Индијана, у истоименом граду, где је студирала руски и француски језик. Након завршетка студија у Индијани, отишла је на усавршавање у Париз, у школу орјенталних језика на Сорбони.

Након усавршавања у Паризу, вратила се у Сједињене Државе, где је почела да предаје француску књижевност на Ратгерс универзитету. У исто време похвађала је и Филмску школу, стекваши тако квалификације да предаје предмете сценарија, режија продукције и пропаганде на Бруклин колеџу.

Удала се у Паризу, за режисера Ерика Ромера, са којим је 1963. године заједно креирала филм Нађа у Паризу, са њом у главној улози.

Након повратка у Сједињене Државе, вратила се професорском послу, али је Париз често посећивала, где јој се родио син Стефан.

Нађа се окушала и као писац сценарија и редитељ, створила Филм за мога сина, чији је буџет био 500 долара, а ипак филм је обишао свет и награђен је од стране Пи-Би-Еса. Као асистен на писању сценарија дуго је радила на Бродвеју у Њујорку. Нађа је била аутор више романа, Борац у сенци, Родна груда, Умрети у Чикагу и Далеко од Вијетнама за које јој је Фонд за уметност у Њујорку доделио Награду за књижевност. Њене драме После револуције и Жетва игране су широм Сједињених Држава, а на српски језик једино је преведен роман Умрети у Чикагу.

Борба за људска права

Нађа је међу првих неколико стотина студената посетила Кубу, након револуције из 1959. године. Била је велики противник империјализма и често критиковала владу Сједињених Држава, нарочито током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године. Наком почетка НАТО бомбардовања СРЈ успоставила је контакт са Ремзијем Кларком, како би ушла у Уједињене нације и говорила о неправди и терору који Сједињене Државе врше бомбардовајући Савезну Републику Југославију. Због целокупне борбе за правду и истину, добила је надимак женски Че Гевара.

Смрт

Нађа је преминула од последица можданог удара 20. фебруара 2014. године у Њујорку. У последњим данима о Нађи су бринули њен син Стефан, супруга његог брата Стива, Ребека и најближи пријатељи из Србије.