Ужичка варош 20. века

Почетком 20. века, Ужице је било варош која се полако ослобађала тековина турске власти. Са 2.490 становника, колико је имало 1863. године, у наредних пола века број житеља повећао се, према попису из 1910. године, на 6.239. Иако је пораст броја становника значајан, Ужице је и даље било мање од Крушевца, Крагујевца или Ваљева. Основна делатност житеља било је занатство, док се клице индустријализације јављају тек на прелазу између два века. Ово је утицало на повећање броја радника и радничке омладине (1910. године је било око 10% радничке популације). Поред занатског, Ужице је било и значајан трговачки центар захваљујући близини Дрине (која је тада била граница са Аустро–Угарском) и планина у окружењу на којима су постојали услови за узгајање стоке. Све ове околности условиле су да Ужице у 20. век уђе са оформљеном трговачком елитом.

У време када се соколски покрет ширио Краљевином Србијом, традиција физичке културе била је већ утемељена у Ужицу. Указом Министра просвете фискултура је била обавезна као предмет у средњим школама од 1878/1879. године. Физичко васпитање су најенергичније пропагирали официри, неретко и у улози наставника, за које су организовани посебни курсеви.