Настанак и ширење Соколства

Соколство као идеологија и као друштвени националистички покрет настало је у другој половини деветнаестог века, на територији тадашње Аустријске царевине. Упоредо са буђењем националне свести широм Европе, у круговима чешке буржоазије развила се идеја о одвајању од хабсбуршког конгломерата и стварању једне идеализоване пансловенске државне заједнице. У истицању припадности великој словенској „породици“, чешки интелектуалци, предвођени др Мирославом Тиршом, а материјално потпомогнути средствима велетрговца Јиндриха Фигнера, видели су политичку и духовну аутономију у односу на аустријске власти, али и значајан отпор интензивној германизацији. Стога је 1862. године, на њихову иницијативу, основано „Гимназијско друштво прашко“, из кога је, две године касније, израстао соколски покрет, тј. Соколство.

Иако је сама организација била спортског карактера, њена суштина била је идеолошка. Тирш, кога соколска традиција назива „неумрлим апостолом и оснивачем“, је рекао: „Само ће онај народ победити и угушити зло које га тишти, ако се брине да његови чланови буду телесно и морално крепки (подвукао аут.)“. Пропагирајући идеале крепкости тела и трезвености духа, чланови Сокола ширили су свој утицај, најпре у словенским, а касније и у западноевропским земљама. Покрет је 1866. године установљен у САД, у Русији 1870. године, а у наредним деценијама проширио се на територије Немачке, Француске и Велике Британије. Премда је соколска организација код Јужнословенских народа била присутна од 1863. године, када је основан „Јужни Сокол“ у Љубљани, прво друштво у тадашњој Краљевини Србији, „Београдско гимнастичко друштво Соко“, соколи су основали 1891. године. Будећи у својим члановима свесловенски патриотизам, тежили су ка идентификацији самог покрета са националним духом и уједињењу свих Словена.