Културна добра

СОКОЛСКИ ДОМ У УЖИЦУ

Зидање зграде Соколског дома у Ужицу почело је 3. септембра 1931. године. Пројекат је урадио истакнути архитекта и председник грађевинско-уметничког одсека ССКЈ Момир Коруновић. На зидању објекта радило се просечно сваког дана, у слободним часовима око стотину чланова сокола, с јако малим бројем професионалних зидара. Сви чланови Управног одбора Друштва енергично су радили да се подизање што пре приведе крају, како пишу Ужичке новине од 1. октобра 1931 , а нарочито се истиче пожртвовани рад Јосифа Јехличке. Зграда је до почетка зиме била у надградњи али се рад морао обуставити због недостатка новца.

Већ крајем 1931. и почетком 1932. године Соколско друштво из Ужица спровело је акцију прикупљања добровољних прилога за довршење соколског дома. Велика сала у дому је била изграђена и стављена у функцију крајем јесени 1932. године па су у њој од почетка 1933. године почеле да се приређују разноврсне манифестације.Током 1937. године популарна „Соколана“ била је у потпуности завршена. Испред новоизграђене „Соколане" било је направљено и пространо вежбалиште које је задовољавало потребе чланова Друштва.

Унутрашњост се састојала од простране вежбаонице са позорницом, затим неколико управних и споредних просторија, док је спрат био резервисан за библиотеку и читаоницу, салу за предавања и музичку салу. „Соколана“ је била употребљавана не само од Соколског друштва већ и од осталих културних друштава из Ужица, планирано је да се сместе сиромашни и добри ученици Гимназије, а такође и војска је користила дом за сопствене портебе. Првог дана Божћа приређена је академија на којој је оставрен највећи материјални приход у неколико предходних година. У сали Соколског дома чести су били концерти са игранком које је приређивала Војна музика 4. пешадијског пука „Стеван Немања“. Певачко друштво „Златиборска вила“ је често приређивало концерте са одабраним програмом у Дому. У овом велелепном објекту приређиване су бројне соколске академије за Светог Саву, Васкрс, Видовдан, поводом рођендана престолонаследника Петра, првог децембра, највећег државног и соколског празника – рођендана краља Александра Карађорђевића итд.

Соколски дом је био и место одржавања позоришних представа. Ту је гостовало сарајевско Народно позориште, „Повлашћено позориште Гундулић“, Подрињско позориште и трупа „Орфеум“ Мике Ристића из Београда.

Соколски дом у Ужицу је имао значај првог соколског храма за целу територију ужичке соколске жупе, која је обухватала Вишеград, Рудо, Прибој, Пљевља, Пријепоље, Нову Варош, једно краће време и Бјело Поље, као и варошице са подручја Ужичког краја: Бајина Башта, Рогачица, Пожега, Чајетина, Ариље, Косјерић, Ивањица и једно краће време и Гуча.

Ово велелепно архитектонско здање имало је запажену улогу и у периоду после Другог светског рата. На велику штету срушено је 7. априла 1974. године, наводно због градње пруге Београд-Бар.

Литература:

Мила Чарапића, Соколство у ужичкој и рашкој области 1911-1941, ИАУ 2010;

Г. Новаковић, Соколско друштво Ужице од 1911. до 1941. године - са посебним освртом на музејски материјал, Ужички зборник бр. 38, Ужице 2014. 153-187.