УЖИЦЕ С ПОЧЕТКА XX ВЕКА
До 1862. године, односно, до исељења турског живља, ужичка варош је имала турски печат. Једна од карактеристика чаршије, било је много малих кафана. У тим локалима, где су се гостили посетиоци, искључиво је кувана кафа или чај. Зато су ови угоститељски објекти и добили име к а ф а н е. Кафа туцана, се без воде пекла на жару, па кад почне да се дими, прелије се врућом водом. Гости кафана су били искључиво мушкарци. Код Муслимана није дозвољено конзумирање алкохола, јер вера то не дозвољава. После 1862.године, ове кафане су преузели Срби али са коришћењем и сваког другог пића,која се у слободном жаргону називају „жестина“ или „жестока пића“. За то време памтимо један куриозитет. Дуго времена господа своје госпође нису доводили у кафане. То је било срамота. Али зато у свакој „модерној“ кафани, биле су „даме за забаву“. Данас би се то рекло, спонзоруше.
Данас позив: „Хајдемо у кафану!“ не подразумева да ће се пити само кафа.
Крајем XIX века од тих турских кафаница, често дашчара грађене су кафане од чврстог материјала. Примера ради, Ужице је свој први хотел са гаражом коју користе гости, добило тек 1930. године. Данас град нема хотела.
КАФAНЕ СУ БИЛЕ: Позоришта, Коцертне дворане, Циркуске арена, Места политичких зборова, Места одржаване сталешке забава, Јавне куће, Коцкарнице, Куглане, Ватрогасни домови, Места за пријаву кварова на електрици, Школе, Библиотеке и читаонице, Ђачке трпезе, Касарне, Добошарска места, Изборна места, Центри варошких квартова, Места окупљања за поласке на излете.
КВАЛИФИКАЦИЈА ДА НЕКО ДОБИЈЕ ЗВАЊЕ МЕАНЏИЈЕ ОДНОСНО КАФЕЏИЈЕ БИЛА ЈЕ ДИПЛОМА.
1832. године Ужице имало 132 особе које су се бавиле кафанским послом
1836. године имало 30 кафеџија
1839. имало 47 кафеџија
1873. године преко 50 кафеџија и око 130 кафана. У исто време имало је 118 пекара
НАЈПОЗНАТИЈЕ УЖИЧКЕ КАФАНЕ
Познати Ужичани љубитељи кафана из времена 60-их година XIX века бројали су да Ужице има 127 кафеџија.
Феликс Каниц бележи 1862.године репрезентативну кафану „ЈАЊИЋА КАФАНУ“ на Форуму града.
Кафане су биле подељене по социјалном стању гостију на крчме, кафане шире намене, отмене кафане за даме и господу. Једина кафана где су се окупљали високи интелектуалци, политичари, официри … била је тзв.интелектуална кафа „Два багрема“.