Други светски рат
Митар Тарабић је готово до појединости предвидео наставак, ток и исход Другог светског рата. О томе је проти Захарију пренео следећу поруку:
"Слишај, куме, пошље првог светског рата нестаће Аустрије, те ће Србија бити велика ко царевина. Ми ћемо се здружити с нашом сјеверном браћом.
Неколико љета наш народ ће живјети у слози, љубави и изобиљу. Но, то неће дуго потрајати. Ући ће у народ некаква омраза те ће судови бити пуни парничара. Тужиће отац сина, брат брата и кум кума...
Онај што будне на престољу наше царевине, погинуће од душманске руке. За собом ће оставити удовицу и своју нејачад. На престоље ће доћи да упавља његов сродник и он ће се трудити да праведно влада и чува братовљеву нејачад. Али, народ га неће вољети и приписаће му разне неправде. Њега ће му спасити јенглески цар и јенглеска царица, те ће напустити државу.
На његово престоље доћи ће дијете нашега погинулог цара и владаће само неколико дана. То дијете тога нашега цара, одвешће чета његовијех војника преко сињег мора. Сву нашу царевину запоследнуће туђинска, душманска војска, а цијела Јевропа биће под влашћу кривог некрста.
Русија јоште неће ратовати, али чим душманска војска крене на њу, ондакар ће она ступити у бој. Ондај ће на њеноме пријестољу владати црвени цар. Појавиће се људи са звијездом на челу. И владаће Ужицем и овијем крајевима равно 73 дана, те ће пошље, пред душманском силом, отићи преко Дрине, Увца и Лима. Каде се то будне збило појавиће се велика глад и зло па ће Срби ратовати, клати се и убијати једни друге...
Душмани ће ово гледати и смијати се српској омрази. Ондакар ће се у народу појавити један чоек плавијех очију на бијелом коњу. Он ће, мало помало, сјединит завађену браћу. И на његовоме челу сијаће звијезда. Он неће бити по вољи душманској војсци, те ће га они гонити ђе год стигне, по шумама, ријекама и морима. Но, тај ће чоек скупити велику војску и шњоме на Биоград ударити. Протјереће душманина уз земље, те ће нам царевина бити већа него икад што је била.
Русија ће се сјединити са царевинама преко мора, те ће ш њима заједно спалити тај криви некрст и ослободити сво робље Јевропе".
Убиство краља Александра предвињено до детаља
Тако је Митар Тарабић описао Други светски рат.
Време пред овај рат и ратна збивања креманских прекогнистичара описао је теко рељефно да их је данас веома лако установити,
После Првог светског рата нестаје Аустроугарске империје као светске велесиле.
Србија није постала царевина у дословном значењу те речи и тумачењу тог израза, али је, ујединивши се са својом северном браћом, а такође и браћом са југа, израсла у Југославоју те је, самим тим, јасно да је Митар Тарабић под речју "царевина" подразумевао величину нове југословенске државе.
Тарабић је, такође, предвидео да ће у народ "ући некаква омраза", како ће се заиста и збити: политичка расцепканост бивше Југославије страначким обрачунима, несугласицама супростављених грађанских партија.
Митар је готово до детаља предвидео убиство краља Александра у Марсељу, рекавши да ће "онај што будне на престољу наше великачке државе погинути од душманске руке".
Виђење намесничке владавине принца Павла Карађорђевића и оцена те власти се потврдила. Творци "27. марта" имали су у виду Павлове родбинске везе са енглеским двором, тако да су морали да му омогуће да са својом породицом, несметано, напусти земљу.
Предвиђање доласка на престо малолетног краља Петра Карађорђевића његова краткотрајна владавина, "владаће само неколико дана", ако и бекство из земље потпуно се обистинило.
Митров опис окупиране Европе "под влашћу кривог некрста" са детаљним предвиђањем симбола нацистичке Немачке, чија ће "свастика", односно кукасти крст постати појам насиља за милионе окупираних народа, најфрапантније се остварило.
Опис Стаљина као "црвеног цара" у тумачењу овог неписменог сељака тога времена треба схватити као израз за владара превелике моћи и силе какву је овај деспот и имао.
Савршено виђење постанка и краја Ужичке Републике из 1941. године и појаве "људи са звијездом на челу", односно партизана, описано је до детаља који збуњују. Предвиђање да ће Ужичка Република трајати исто онолико дана, колико је 1941. године, заиста, и трајала. И то се остварило готово хронометарски тачно....
Предвиђање историјске појаве Јосипа Броза Тита и потпун опис физичког изгледа: "чоек из народа плавијех очију".
Реално виђење Титове улоге у братоубилачкој борби, окупљене под геслом: братство и јединство. За тај период народноослободилачке борбе Тарабић каже, мислећи на "чоека плавијех очију": "Он ће, мало по мало, сјединити завађену браћу".
Заиста се појавише "људи са звијездом начелу"
Прота Захарије никако није могао да прихвати Тарабићево објашњење да у Русији "више неће бити цара", јер нико ко је живео у 19. веку није могао да претпостави да ће ова велика држава у којој су владали јаки феудални односи, једнога дана постати република.
Не схватајући Митрове прекогнистичарске визије, изговаране у метафорама којих није био ни свестан ("Појавиће се људи са звијездом на челу"), прота му је рекао:
"Хајде, богати, куме, какви људи са звијездама на челу?! Ђе си то видио да постоји?!"
На ову кумову опаску, Митар Тарабић је одговорио:
"Ја о томе, куме, не знам више, него што ти рекох. Али, да ће на челима тијех људи сијати звијезда, то знам и то ће тако бити..."
Тешко је помислити да је у оно време, у коме је Митар предвиђао појаву партизана "људи са звијезвом на челу", било ко, па и сам учени прота Захарије, могао претпоставити да се ту ради о једном симболу, као што је петокрака звезда. Ниједан образовани човек тадашњег времена ма колико био маштовит не би могао, а да ову визију креманског прекогнистичара не схвати буквално, као да ће на челима тих људи, просто речено бити урезане звезде, или да ће се са тим звездама рађати па ће "однекуда" доћи у ове крајеве.
Тако је схватио и овај кремански свештеник па је отуда његова неверица о овој појави сасвим оправдана, јер се, на основу ње, пре могло помислити да је ту реч о појави некаквих неземаљских бића, чија ће чела украшавати звазде.