Како је оборен невидљиви?

У модерној српској историји 27. марта 1999. године остаће упамћен по обарању тадашњег чуда од авиона, америчког стелта F117А. Овај подвиг протваздушне одбране Војске Југославије је био јединствен у свету, и промовисао је у хероја пуковника, сада у пензији Золтана Данија, који је испалио хитац који је уништио ПОНОС НАТО-а! Он сада открива како је уништен чувени "НЕВИДЉИВИ"!

Неке државе би од овог човека и његових војника, сабораца, другова из ракетне дивизије која је оборила "невидљивог", направили националне хероја, али у Србији то није случај.

Данас, Золтан Дани, одавно није активан у војсци, своје пензионерске дане проводи веома активно у селу Скореновац код Ковина, а војничку униформу заменио је пекарском, док му оружје нису више ракете, већ су то со и брашно. Он је данас власник пекаре Дани, а како нам каже такође се бави и сеоским туризмом.

Одмах по доласку у његов скромни дом, запазили смо једну ствар која нам је одмах "убола очи". Овај јунак, који је оборио F117A живи у кући која носи број 117.

У причи са њим, у Спомен соби авиона F-117A која се налази у Скореновцу, схватили смо да је живот чудо, да успех дође када се човек најмање нада, али да се рад у сваком случају исплати.

Срећно ожењен, отац троје деце, има два сина и ћерку, за наш портал, присећа се тог 27. марта 1999. године када је цела Србија, док су је НАТО бомбе уништавале, славила обарање "невидљивог" авиона.

Шта се заиста догодило тог дана када сте оборили понос НАТО-а?

- Тај дан је био специфичан, јер смо од 24. до 27. марта били на положају у Шимановцима, спајали каблове радарског система и тебало је да будемо у режиму ћутања. Без икаквог зрачења, померања, а да се маскимално маскирамо. Тог дана, 27. марта у 18 сати су нам издали наређење да укључимо ситем. Међутим, било је ту техничких проблема нисмо могли одмах да га покренемо и требало нам је једно сат времена да га оспособимо и пустимо у рад. 20 сати били смо у највишем степену приправности, а све је било спремно за лансирање ракета.

- Око 20:30 сати, један од потенцијалних циљева са "Азимута 195" кретао се према нама, проценио сам да он може да уђе у зону уништења, и тражио одобрење од оперативног центра да извршимо дејство. Дали су одобрење. Имали смо два система за праћење, осматрачки и нишански радар, опасно је да овај други радар буде предуго укључен јер привлачи против радарске ракете, гледали смо да са њим што мање зрачимо. Када се циљ приближи на 15 километара, ту је јако битно да имате одлично обучену посаду, да би се маркирао и да би се ракета испалила у правом тренутку. Када се све поклопило, једноставно, испалио сам ракету.

Како видети "НЕВИДЉИВИ АВИОН"?

- Знате, то је сјајан трик, јер њега сви зову невидљиви, а он то уствари и није. Ознака СТЕЛТ значи "авион мање радарске уочљивости", а то нам је тада открио један колега који говори енглески. И онда ја схватам да ако је он мање уочљив, то значи да је видљив! На крају смо дошли до сазнања да тај авион уопште није био невидљив, видели смо га, и оборили - поносно прича Дани.

По обарању авиона у народу је кренула једна општа еуфорија, али, како Золтан каже, код њих није било тако.

- Ми смо морали да се премештамо са те позиције, да нас не би открили, а људи су ми касније причали да су сви скандирали "урааа", "браво", јер су мештани околних села и Буђановца могли да виде шта се десило на небу.

Овај бивши официр Војске Југославије у својој кући има тзв. "СПОМЕН СОБУ", у прво време када нам је њу поменуо није нам било јасно о чему се ради, али када нас је у њу увео... Остали смо без текста.

Золтан нам је показао делове авиона F-117, али и F-16 који су његови ратни другови такође оборили. Невероватна је прича да му је за делове ових авиона нуђено и до 100.000 долара да их прода, али он то никада не би урадио.

Да ли бисте и за колико новца продали неки део од авиона који имате у овој соби?

- Није све у новцу. Ми смо оборили авион које је у то време коштао 950 милиона долара, и чија је производња одамах након нашег успеха, а америчког неуспеха престала. Не бих се одрекао ових остатака ове две летелице, а овде у Скореновцу је јединствена прилика да се и види тај део историје.

Золтан је у току рата унапређен вандредно у чин пуковника, и због тога није могао да остане на чело јединице где је био.

- Иако сам инсистирао и рекао да ми није проблем да са вишим чином останем ту где сам, они су рекли да то не може, и постао сам референт позадине у корпусу ПВО, што је безвезе, бројање којекаквих кутија и папира.

На крају целе војничке приче, био је пребачен у школски сектор и како каже одатле је немогуће вратити се у борбени сектор. Пензија је, како год то звучало у том тренутку била најбоље решење.

Након одласка у пензију, човек које је оборио "невидљивог" се потпуно посветио породици и приватном бизнису, а још детаља о борби са "невидљивим авионом" овај храбри пуковник ће изнети у књизи коју увелико пише.

Да ли бисте се вратили у службу, ако би за вашим ангажовањем било потребе?

- Бивши министар одбране Братислав Гашић ме је примио, имао је жељу да ме упозна, тада сам му рекао ако било шта треба стојим на располагању. То мислим и сада.

Пуковник у пензији редовно прати шта се дешава у свету, а о тренутној ситуацији на Блиском Истоку, али и учесталим несрећама путничких авиона, каже да се на радару јасно види шта се дешава.

- Нема ту случајности, види се разлика између војног и путничког авиона. Добар војник види на радару ко је на небу, и данас је стравично што невини људи страдају, зарад виших политичких интереса.

Да ли је било понуда да радите за неку другу војску или можда неку од страних обавештајних служби?

- Имао сам понуде да одем да радим за неку страну војску, али сам одбио, то је пут у једном правцу, више повратка нема. Једноставно, ја сам локал патриота, волим Србију, и ту му је срце, породица. Све сам дао овај држави и нема тих пара због који бих отишао у другу војску.

Опет се враћамо на причу о "невидљивом", док гледамо делове, пуковник прича да са Дејлом Зелком, америчким пилотом који је управљао авионом F-117A, још увек има контакт.

- Наш "први сусрет" био је када су се ракета и авион сударили. "Други сусрет" као и назив истоименог документарног филма, прошао је веома емотивно, Зелко је добар човек, и ето из ратне приче и сукобљених страна, нас двојица смо се спријатељили. Он је чак рекао да би дошао да живи овде, јер како каже много су веће слободе и лакше је за живот. Али то није тренутно изводљиво, јер у Америци је подигао неки кредит, знате већ како то иде код њих.

Золтан се још увек пита због чега смо дозволили да дође до НАТО интервенције, јер каже није му јасно због чега је морало да подигне толико људи.

- Ући у сукоб без савезника, против такве силе, са војничке тачке гледишта је чиста лудост. Тадашње политичко и војно руководство морали су да пронађу боље решење, да се спречи уништавање државе. Није ми јасно због чега је та "фотеља" толико вредна да би погинули невини људи, агресија је морала да се спречи.

Шта би сте на крају поручили Србији?

- Ми треба да гледамо своја посла, да радимо и да се бранимо колико можемо. За нас је најбоље да будемо неутрални, јер ако уђемо у неки савез, онда смо затворени и не можемо на пример да набавимо нешто шта нам треба, поготово за ПВО средства. Најбоље су из Русије, како би нам они продали неки део, ако бисмо били у НАТО? Због тога је нејбоље држати се по страни. Мада је истовремено, јако тешко бити неутралан, у тренутној констелацији војних и економских сила у свету.

На крају, Золтан каже да ће водити бизнис до своје шездесете године, а после, вечити војник жели да се посвети сликарству, писању књиге, и да ужива у пензији, коју је више него заслужио...

Нисмо могли да одолимо, а да не замолимо овог јунака да нам исприча неки од чувених шала везаних за ОБАРАЊЕ НЕВИДЉИВОГ, погледајте шта нам је све испричао:

Погледајте ко је то нудио и зашто чувени шпорет Смедеревац за пилотску маску и шта се дешава у ресторану када поручите јело, односно торту, али не праву торту...